Period ranih 2000-ih ostavio je dubok trag na političkoj sceni Srbije, a odnosi između ključnih lidera tog vremena često su bili obeleženi dramatičnim preokretima. Jedan od najzapaženijih primera je povlačenje Vuka Draškovića i Srpskog pokreta obnove iz tadašnje vladajuće koalicije. Ovaj potez redefinisao je političku dinamiku, posebno u odnosu sa Zoranom Đinđićem, koji je ostao na čelu reformskog procesa. Iako su u početku delili viziju o evropskoj budućnosti Srbije, Drašković i Đinđić su ubrzo došli u sukob zbog različitih pristupa rešavanju ključnih problema, od reformi do pitanja bezbednosti.
Ova složena politička dinamika osvetljava težinu tranzicije kroz koju je Srbija prolazila. U kontekstu serije "Sablja", koja se bavi atentatom na Đinđića i političkim intrigama tog perioda, Draškovićevo povlačenje i njegov odnos sa Đinđićem predstavljaju dodatni sloj priče o izazovima, nesuglasicama i propuštenim šansama za stabilizaciju zemlje, a o tome je govorio i sam Vuk Drašković tokom svog gostovanja u emisiji "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji.
- Posle demonstracija, Zoran, Vesna i ja naterali smo Miloševića da prizna da je pokrao lokalne izbore, pobedili smo i uzeli sve veće gradove. Lokalne televizije gledale su se sa velikim nestrpljenjem, mi smo medijski oslobodili opoziciju. Odjednom svi iz te koalicije, Vesna, Zoran i Koštunica bojkotuju izbore. On je, izgleda, dogovoren na tajnim sastancima tokom protestnih šetnji koalicije, istog Đinđića i Miloševića. Srpski pokret obnove funkciju gradonačelnika Beograda kao najjača stranka ustupio je Đinđiću, ne po koalicionom sporazumu. To je druga po snazi funkcija u zemlji, dogovoreno je - nemojte izaći na izbore, bojkotujte pobedu, pustite Srpski pokret obnove da propadne.
- Rečenica kojom je Zoran Đinđić čestitao građanima Srbije 2001. godinu glasila je ovako "Ne znam koji je veći istoriski trijumf DOSA, da li poraz Slobodana Miloševića ili slom Srpskog pokreta obnove". Došao je čovek i saopštio mi da je posle sahrane Boška Peroševića, konobar koji je služio kafu Radomiru Markoviću, Miloševiću i njegovoj supruzi čuo njenu rečenicu "Bradato čudovište mora biti likvidirano". Čovek je bio zgranut, prepoznao je ko je to. Sklonio sam se u Budvu, a tamo će me oni opet pronaći.
Kada je Drašković poslednji put sreo premijera Zorana Đinđića?
- Jednom sam ga samo sreo u parku ispred predsedništva. Tada sam ga upozorio da će se njegov pakt sa stubovima koalicije fatalno završiti po Srbiju, a i po njega.
Prema Draškoviću ovo su bili glavni motivi uklanjanja premijera:
- Glavni motiv je to što je pripremljen zakon o zaštićenom svedoku, što je Čume progovorio, što se sve ono što je govoreno na suđenju o Ibarskoj magistrali pokazalo kao tačno, a skrivano je od javnosti. Da li znate da su četvorica optuženih rekli da nisu oni hteli Vuka da ubiju, mislili su da su to albanski ekstremisti, pa su zato na njih naleteli kamionom napunjenim peskom? To je bilo dogovoreno. Da li znate da su im dodeljeni lažni pasoši, stanovi? O tome nema ni reči u seriji sa obrazloženjem da preti opasnost od krvne osvete - rekao je on, a potom istakao:
- Onog trenutka kada Zoran Đinđić shvata fatalnost svog braka sa državnim teroristima i kada hoće da pohapsi tu bandu, oni su bili brži i organizovaniji, ubili su ga. Gde ćete veći politički motiv od motiva "Ubijmo ga da ne bi sutra bili uhapšeni"?
Na pitanje kako je saznao za ubistvo premijera Đinđića rekao je sledeće:
- Bio sam u prostorijama stranke. Reagovao sam tako što sam bio zgrožen, čak sam i očekivao to, odnosno da će ta zločinačka jedinica krenuti u osvetu Đinđiću - započeo je, a potom se nadovezao na pokušaj atentata koji je i sam preživeo u bliskom periodu:
- Posle budvanskog atentata na mene 15. juna kada sam bio lider DOSA, atentat je izvodio Legija, a u mene pucao Branko Berček. On je mesec dana kasnije pucao u glavu Ivanu Stamboliću. Posle Budvanskog atentata DOS vuče potez da se osnivač izbaci. Lansirala se strahovita laž da atentata nije ni bilo, da sam ja sam pucao u sebe da bi podigao rejting. Tri četvrtine članova poverovalo je u tu laž i glasaće na izborima za Legiju. Prvi atentat bio je na Ibarskoj magistrali. Da li je serija mogla da kaže jednu činjenicu - četvorica ljudi je masakrirano na Ibarskoj magistrali, ja sam nekim čudom preživeo, bio sam među njima.
Drašković je zaključio svoje izlaganje na ovu temu vrlo iskrenim odgovorom:
- Povredilo me je sve, od Ibarske magistrale pa na dalje. Povredilo me je saznanje da smo došli u situaciju da dozvolimo formiranje crveno crne koalicije '98. godine. Da nisu Vesna i Zoran bojkotovali izbore '97. godine, mi bi pobedili. Ne znam da li bih ja bio predsednik republike, Zoran bi bio premijer, a Vesna predsednica parlamenta. Ne bi bilo rata na Kosovu, ne bi bilo bombardovanja Srbije. Bili bi živi ljudi masakrirani na Ibarskoj magistrali.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
VUK DRAŠKOVIĆ ZA KURIR O NATO I UČK: