Ahmada Alizadeha (26) iz Irana, tamošnje vlasti su dva puta obesile. Nakon što je uhapšen i osuđen 2018. godine na smrtnu kaznu zbog ubistva, koje je negirao, prvo pogubljenje bilo je zaustavljeno na zahtev tužioca.
Njegovo beživotno telo skinuli su s vešala nakon 28 sekundi i uspešno ga reanimirali. Prva smrtna kazna 27. aprila u zatvoru Gezel Hesar u okolini Teherana tada je bila otkazana. Prema iranskom šerijatskom zakonu, porodica žrtve može tražiti isplatu kako bi poštedeli život počinitelja ili mu oprostiti.
Međutim, porodica osuđenih često ne mogu da priušte iznos koji bi trebalo da plate za njihov život. Alizadeh je ostao pod pretnjom smrtne kazne, jer nije bio postignut dogovor za isplatu sa žrtvinom porodicom. Organizacija Iran Human Rights (IHR), koja prati pogubljenja, objavila je da je ponovo obešen u zatvoru Gezel Hesar u sredu ujutro.
Smrtne kazne se obično sprovode u grupama, na isti dan svake nedelje. Objavili su da se radilo o talentovanom studentu, koji je priznao krivicu tokom mučenja. IHR je u saopštenju takođe kritikovao režim.
- Osim nehumanosti smrtne kazne i nedostatka pravednog suđenja u ovom slučaju, Ahmad Alizadeh je još jednom doživeo ovu okrutnu i ponižavajuću kaznu, a njegovo ponovno pogubljenje je zločin prema svim međunarodnim standardima - rekao je šef IHR-a.
Ahmad je bio optužen za ubistvo i u zatvoru je bio šest godina.
Vešanje je najčešći način pogubljenja u Iranu od kasnih 1980-ih. Ove godine, prema podacima IHR-a, zabiežen je novi porast pogubljenja, s najmanje 166 smrtnih kazni zabeleženih samo u oktobru, što je najveći broj u jednom mesecu otkako su počeli da ih dokumentuju pre 17 godina.
Potresne slike i snimke otkrivaju da su neki od osuđenih na smrtnu kaznu vešani pomoću dizalica - sporom i bolnom smrti dok ih dižu uz pomoć omče i dave. Poneka se čak emitiraju na televiziji. U slučaju da se vešanja izvode pomoću stajanja na stolcu, porodice žrtava imaju pravo da je izmaknu ispod osuđenih.
Prema zakonu, vešanje se može kombinovati s drugim oblicima kažnjavanja, poput bičevanja, amputacije ili razapinjanja. Aktivisti optužuju režim da koristi smrtnu kaznu kao sredstvo uterivanja straha u društvo, s obzirom na to da neselektivnim pogubljenjima ubijaju više građana po broju stanovnika neko bilo koja druga zemlja.