Jednostavno zato
Tekst završavam u Novom Sadu, uskoro ću kod kumova ovde na slavski ručak, a čitajući napisan tekst, svaku reč pomalo i merim, vagam, stavljam na kantar, kako bi to naši stari rekli.
Da krenemo sa tim merenjem, i to upravo od naših zapadnih komšija, zemlje koja je nedavno proslavila deset godina u Evropskoj uniji. Neću pominjati koja je to zemlja da nam potpredsednik Vlade ne bi opet burno, furiozno i ničim izazvano reagovao, kao što je reagovao na reči Tonina Picule, parlamentarca te zemlje u Evropskom parlamentu, koji je pred svojim kolegama na veoma primeren i dostojanstven način izrazio saučešće stradalima u Novom Sadu i pozvao članove Evropskog parlamenta da odaju počast žrtvama minutom ćutanja.
Što bi moj drug iz Luksemburga rekao pre mnogo godina opisujući ko zna koju burnu i furioznu reakciju: „Gde se brukamo danas?“
Otišao sam predaleko u opisu te zemlje, pa ćete je sada, ukoliko do sada niste, zasigurno prepoznati.
Vratimo se na merenje, ponovo ih je Evropska unija motivisala, da ne kažem neku težu reč, da započnu obračun sa korupcijom. Za sve koji pomno prate Evropsku uniju i njene institucije, znaju da tamo postoji evropski javni tužilac sa sedištem u Luksemburgu, skraćeno EPPO (European Public Prosecutor Office). Znate zasigurno i za Lauru Koveši, koja je „rumunsku korupciju“ u više navrata ozbiljno porazila i time pokazala da se integritetom, znanjem, radom, hrabrošću i poštovanjem zakona mnogo toga može uraditi. Ona je od 2019. godine na čelu ove značajne evropske pravosudne institucije.
Postoje i određena neslaganja u predmetu koji je otvoren u petak u javnosti tog našeg zapadnog suseda, jer se tužilaštvo te zemlje ne slaže sa evropskim javnim tužiocem da je bilo i primanja i davanja mita, a navode i da se istraga ne vodi protiv osam ljudi, kako kaže više evropski, a manje luksemburški EPPO, već to umanjuju na troje, kao i što delo ublažavaju i stavljaju kvalifikaciju trgovine uticajem. Otišao sam vam previše u pravne vode, ali ne zamerite mi, tiha voda breg roni i tiha voda donosi vladavinu prava. Budite spremni na to.
No, tako i mi saznajemo da u Zagrebu, glavnom gradu zemlje koju nećemo imenovati, postoji, a očigledno i vredno radi Kancelarija evropskog javnog tužioca. Nadležnosti ovog tužilaštva su, između ostalog, pronevere evropskih sredstava i podrške koje dobijaju ne samo zemlje članice Evropske unije nego i zemlje kandidati. U toj, ne baš toliko dalekoj zemlji, u istom danu privedeni su jedan ministar, jedan načelnik bolnice, kao i niz direktora kompanija koje su učestvovale u nameštanju tendera.
Kada me neko pita zašto Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, odgovorim jednostavno - zato, zbog svega što sam u ovom tekstu naveo, kao i zbog svega što sam već pisao o jakim institucijama, vladavini prava koja dolazi polako, kada joj se najmanje nadate.
No, kako tekst, kao što sam napisao, završavam u gradu u kome je pre deset dana stradalo četrnaest ljudi, a troje se bori za život, vreme je da te institucije pronađemo i probudimo i kod nas, ne jeftin PR, skretanje pažnje i izjave ljudi koji istragu niti mogu niti smeju da vode, već upravo od onih kojima Ustav, koji nedavno menjasmo upravo zbog njih, njihove nezavisnosti i samostalnosti, nalaže da to rade. Ustav im daje prava, ali i odgovornost, na koju ih i danas pozivam.
Čekam privođenje onih koji ne bi smeli da utiču na svedoke i da prikrivaju dokaze, a to su mogli neometano da rade u proteklih desetak dana, od trenutka kada su stradali ljudi, čekam i podizanje optužnice, kao i temeljno suđenje, strpljivo, kao što se čeka vladavina prava.
Jednostavno, zato Evropska unija.