Mala Tara donirala svoju kosu za decu obolelu od raka! Dirljiv gest devojčice iz Nove Pazove, a ove mamine reči su joj značile da to poželi da uradi

Privatna Arhiva Tara Krneta Kosa Perika Foto Privatna arhiva

Duga, teška, a svilenkasta kosa doskoro je bila zaštitni znak male Tare iz Nove Pazove, ali je ova devojčica rešila da je iseče i donira za pravljenje perike nekom detetu koje je obolelo od raka.

Tara Krneta u septembru je pošla u prvi razred. Mala je još uvek, rekli bi neki. Ali ova devojčica je, zbog svoje empatije, veća nego mnogi odrasli.

- Oduvek je bila jako empatična. Kada god bi primetila da je neko dete tužno, da ima neku povredu ili nešto slično, zapitkivala bi me da li ga to boli, da li možemo nekako da mu pomognemo, ko može da mu pomogne i slično. To je toliko izraženo da se ponekad brinem da to u životu i neće biti baš dobro za nju - priča nam njena majka Jelena Damnjanović.

Tari, kaže, kosa brzo raste. Smetala joj je letos. Rešili su da skrate kosu. I tada je Jelena svojoj ćerki ispričala kako ima dece koja su bolesna, koja nemaju kosu, koja pate. Tara se rastužila i odlučila da kosu donira. Kako je za periku potrebno 30 centimetara kose, rešili su da sačekaju još neki mesec da bi i njoj ostala kosa odgovarajuće dužine.

Privatna Arhiva Tara sa mamom Jelenom

- Tara je bila jako euforična zbog cele akcije, radovala se, ali kada su joj odsekli prvi pramen, pojavila se suza. To je normalno, deci je teško da se odreknu svakog pramena kose. A njoj je kosa bila zaštitni znak, svakog dana smo pravili novu frizuru. Svi je hvale zbog gesta... - priča Jelena.

One su kosu poslale poštom udruženju građana za borbu protiv raka kod dece "Uvek s decom" i već su im javili da je počeo proces izrade perike u kojoj će biti i Tarina kosa.

Deca plaču i od tuge i od radosti

Mileva Ličina kaže i da su baš nedavno imali devojčicu od 14 godina koja je, kada je došla kod njih po periku, delovala jako raspoloženo, ali u momentu kada ju je probala, emocije su je preplavile.

- Delovala je jako raspoloženo, ali kada je sela da joj se proba perika, počela je da plače. Plakala je i od tuge i od radosti. Kada se sve završilo, to je bio jedan jako srećan osmeh, oči su bile vesele, celo držanje se popravilo, osećaj samopouzdanja je ponovo bio vidljiv.

- Tara ima i mlađu sestru od četiri godine koja je odmah tražila da se i ona šiša. Ona nema dugu kosu i još joj je onako svilenkasto dečja, pa nije moguće, ali joj je Tara dala divan primer - kaže ponosna majka.

Inače, u Srbiji se svake godine registruje u proseku više od 370 dece s nekom vrstom maligniteta, uzrasta do 19 godina, a gotovo dve trećine novoobolele dece je uzrasta do 15 godina. Najčešće maligne bolesti su leukemija, tumori mozga, tumori koštano-zglobnog sistema i limfomi.

Kurir Televizija Mileva Ličina

Deca koja prolaze kroz terapije, pored brojnih teških izazova, često se suočavaju i s gubitkom kose.

Mileva Ličina, izvršni direktor udruženja, kaže za Kurir da su od 2000. godine do sada pomogli da se uradi 67 perika.

- U najvećem broju slučajeva izrađujemo perike za devojčice sa Instituta za onkologiju i radiologiju od 12 godina i naviše, ali imamo i starije devojčice sa Instituta za majku i dete. Pored donirane kose, za jednu periku je potrebno još 53.100 dinara, koliko košta izrada. Najveći broj naših donatora su žene od 15 do 40 godina, a imamo i donatore muškarce, što je baš lepo jer je njihova kosa često baš zdrava i jaka. Posebno nas raduje što su naši donatori i mlađe devojčice, i to su, često, same videle prilog ili čule o nama, pa rešile da doniraju kosu - kaže naša sagovornica koja objašnjava da su te perike jako bitne deci koja se leče od raka:

T. Ilić, V.R.

Aleksa se tri godine nije šišao

Kosu je nedavno, kako je Kurir pisao, donirao i četrnaestogodišnji Aleksa Dragićević iz Loznice, koji tri godine nije išao kod frizera kako bi mu kosa porasla do potrebne dužine. Na ovaj korak Aleksa se odlučio nakon što je njegov ujak trinaest meseci bio prikovan za postelju i preminuo od karcinoma. On je već kao predškolac govorio da će biti doktor, da želi da pomaže ljudima, a ova odluka je bio njegov način da čuva uspomenu na ujaka i pomogne nekome dok ne postane lekar.

- Svima nam je veoma važno da se ne razlikujemo od drugih, ali se, nažalost, deca koja prolaze kroz terapiju - razlikuju. Devojčice koje izgube kosu se ne osećaju prirodno i lepo, ali onda, kada dođe taj momenat, kada dođu kod nas da im se izabere odgovarajuća perika, njihovo oduševljenje je teško rečima opisati, to su neverovatne emocije.

TAGOVI