Pet godina smo pripremali "Sablju" Scenarista hit serije: "Najteže je bilo postaviti lik Zorana Đinđića! Zadovoljan sam što su te scene kvalitetne i uverljive"
Vlada Tagić i Goran Stanković su počeli s postavljanjem serije 2019. godine. Kasnije su s njima radili scenaristi Maja Pelević i Marjan Alčevski i postavili prve tri epizode. Tokom 2021. u proces sam se uključio ja, a scenario je bio "zaključan" početkom 2023. godine, kaže Dejan Prćić
Jedan od scenarista hit serije "Sablja" je Dejan Prćić. On je tek bio rođen kad je ubijen Zoran Đinđić. Ipak, uspeo je da odgovori zadatku kreatora ove priče Vladimira Tagića i Gorana Stankovića. Za Kurir, Dejan otkriva kako je tekao proces rada na scenariju i s kim je razgovarao od svedoka burnih događaja iz 2003. godine.
Šta vam je bio najveći izazov kod stvaranja serije?
- Sve je bio izazov. Upoznati se sa akterima političke i javne scene tih godina putem materijala, emisija, spisa. Onda razumeti ko je ko, razumeti njihovu suštinu i napraviti likove od njih. Vrlo brzo sam primetio da o jednom istom događaju svi imaju svoju verziju u kojoj su baš oni glavni junaci i samo oni govore istinu, a svi drugi ne. To je verovatno bilo najizazovnije - razumeti šta je bar donekle istina, a onda sve to transponovati u dramski uverljivu i živu situaciju koja će da bude zanimljiva za gledanje. I pored toga što se radi o istorijskom događaju i temi koja zahteva veliku odgovornost, za mene kao scenaristu je najvažnije da likovi budu uverljivi tako da publika može da se identifikuje i zajedno s njima proživi ono kroz šta oni prolaze.
Koliko vam je vremena trebalo da "zaključate" scenario?
- Vlada Tagić i Goran Stanković su počeli s postavljanjem serije 2019. godine. Kasnije su s njima radili scenaristi Maja Pelević i Marjan Alčevski i postavili prve tri epizode. Tokom 2021. u proces sam se uključio ja, a scenario je bio "zaključan" početkom 2023. godine. Dakle, proces pisanja je trajao četiri-pet godina, s nekim pauzama. Međutim, za pisanje su trenuci u kojima ne radite podjednako važni (ako ne i važniji) od trenutaka u kojima pišete jer je često, kako to kažu, od drveta teško videti šumu.
Na koju scenu ste posebno ponosni?
- Ponosan sam na seriju u celini, teško mi je da izdvojim neku posebnu scenu... Verovatno sam posebno zadovoljan što su scene sa Zoranom Đinđićem kvalitetne i uverljive s obzirom na to da je njegov lik možda bilo najteže postaviti u veoma ograničenom prostoru koji je kičma serije nudila. Ipak, to je velikim delom i do Dragana Mićanovića, koji je imao nezavidno težak zadatak u kojem je svakako uspeo, što se i vidi po utiscima publike. Naravno, i do reditelja i kreatora koji su uradili odličan posao i zbog kojih sam veoma srećan.
Da li ste iznenađeni komentarima publike nakon prikazivanja prvih epizoda? Dominiraju pozitivni komentari...
- Da, deluje pomalo nestvarno. Sličan je osećaj bio i tokom Sarajevskog filmskog festivala nakon projekcije. Delovalo je kao da su svi komentari izrazito pozitivni. Kasnije sam, prepričavajući prijateljima, komentarisao da neko sigurno ne govori istinu jer je statistički nemoguće da se svima dopada. Šalu na stranu, biće mnogo zdravije govoriti o tome kada budu prikazane sve epizode i kada budemo mogli da pričamo o seriji kao celini. Kao što film ne možemo komentarisati nakon odgledanih dvadeset minuta, tako ne možemo ni seriju komentarisati nakon pete epizode.
S kim ste se konsultovali tokom rada?
- Mile Novaković je, čini mi se, i potpisan kao konsultant na seriji. On je bio jedan od ključnih ljudi koji se bavio borbom protiv organizovanog kriminala nakon dvehiljaditih u zemlji, kao i rešavanjem slučaja ubistva premijera i dosta nam je pomogao u približavanju sveta policije tog vremena. Bilo je i drugih sagovornika, ne bih nikoga posebno navodio. Ono što svakako mogu da preporučim jesu odlične knjige koje govore o okolnostima pre i posle atentata. To su "Atentat na Zorana Đinđića" Miloša Vasića, kao i knjiga Mileta Novakovića koja govori o samom atentatu i okolnostima neposredno pre i posle. Za one koje zanimaju svi detalji, uvek mogu da pročitaju transkripte sa suđenja za atentat, kao i da odgledaju dokumentarne emisije "Insajder produkcije". O radu i delu Zorana Đinđića bih izdvojio noviju knjigu Mijata Lakićevića "Zoran Đinđić: Prosvet(l)itelj".
Osećate li odgovornost zbog težine teme koju ste obrađivali?
- Apsolutno osećam odgovornost. Ipak, to može svako da kaže, pa da ostane pitanje da li je zaista oseća ili ne oseća... Neka rad, trud i vreme koje smo posvetili ovom projektu (i rezultat) budu dokaz naše odgovornosti ili neodgovornosti.
Da li je nakon prikazivanja neko od članova Đinđićeve porodice ili njegovih saradnika stupio s vama u kontakt?
- Sa mnom niko nije kontaktirao, za ostatak ekipe zaista ne znam.
Može li naša publika da "Sablju" gleda samo kao seriju?
- Sigurno da ne može. Ljudi moraju iskreno da se suoče sa sopstvenom istorijom, ma koliko bolna bila, jer u suprotnom nema nikakvog razvoja.
Naši filmovi i serije obično imaju problem s krajem. Da li ste lako došli do pravog rešenja?
- Nismo lako došli do kraja, a da li je rešenje "pravo"... Neka publika proceni kada bude prikazana poslednja epizoda.
Kako vi vidite lik i delo Zorana Đinđića?
- Vidim ga, pre svega, kao filozofa i građanina sveta, u najboljem smislu te reči. Čoveka koji je bio pun živih ideja, a potom i volje i hrabrosti da ih sprovede u delo. Takođe, vidim ga kao čoveka koji je razumeo šta znači odgovornost... Ipak, mislim da je u tome bio poprilično usamljen. A slično bi bilo i da je danas među nama.
Kako se Draškoviću dopala serije "Sablja"