Nakon požara u kući devojčici se izgubio svaki trag:Svi su mislili da je umrla, a 6 godina kasnije njena majka je na jednom rođendanu otkrila neverovatnu istinu
"Moja majka je uvek govorila da krv nije voda. Sigurno je osetila da sam ja njena"
Sve je počelo sa požarom u kući Luz i Pedra Vere iz Filadelfije, decembra meseca 1996. godine. Vatra je munjevitom brzinom progutala sve, uključujući i spavaću sobu na drugom spratu kuće u kojoj je spavala njihova desetogodišnja ćerka Delimar.
Nakon što je požar saniran, devojčici se izgubio svaki trag pa su vlasti pomislile da je izgubila život u požaru, iako njeno telo nije pronađeno nikada. Međutim, šest godina kasnije njena majka Luz, koja nikada nije poverovala da je njeno dete mrtvo, na rođendanskoj žurci uočila je devojčicu po imenu Alaja za koju je odmah u startu bila ubeđena da je njena ćerka Delimar, piše Gardijan, prenosi Pipl.
"Imam rupice na obrazima kad se nasmejem, kao i moja majka i braća i sestre," izjavila je sada dvadesetšestogodišnja Delimar u emisiji "This Morning" pa dodala:
"To je bio prvi "znak" koji me je, takoreći, otkrio. Moja majka je uvek govorila da krv nije voda. Sigurno je osetila da sam ja njena," ispričala je Delimar i naglasila da je njena majka bila sigurna u sopstvenu intuiciju zbog čega joj je krišom uzela dlaku s glave i odmah odnela policiji tražeći DNK test.
Kako je dalje navela, Karolin, žena za koju je verovala da joj je majka, neposredno pre nego urađenog DNK testa pošpricala joj je "čudnu tečnost u usta" za šta se kasnije ispostavilo da je njena pljuvačka, što je uradila u želji da prikrije trag. Međutim, uprkos svim pokušajima, DNK testiranje potvrdilo je da je Delimar Luzina ćerka.
Sve to vreme, malena Delimar bila je svega petnaestak kilometara od kuće, a kako je zapravo dospela u ruke Karolin i dalje se saznaje. Odmah nakon potvrđenog identiteta, Delimar je vraćena svojoj kući u Filadelfiju, a Karolin je osuđena na 30 godina zatvora.
Iako je u početku sve delovalo uzbudljivo, Delimar kaže da je prošla krizu identiteta zbog svega što joj se dogodilo.
"Iako je sve zvučalo kao srećan kraj u bajci, ja nisam znala ko treba da budem. Pokušala sam da se pravim da nikada nisam bila kidnapovana i da sam deo svoje porodice, ali mi je Karolin ipak nedostajala," rekla je Delimar i dodala da je sa 15 godina otišla od majke da živi sa ocem sve dok se nisu posvađali, kada je otišla svojevoljno da živi u prihvatilištu.
"Dugo vremena sam se osećala kao da sam bezvredna. Ali, do dvadesete godine bilo mi je dosta samosažaljevanja. Shvatila sam da moram da prihvatim neke stvari i da je to jednostavno tako," ispričala je ona.
Danas, Delimar je u srećnom braku sa svojim suprugom Isaijom sa kojim je dobila sina (11), a sa svojim roditeljima je u ponovnom kontaktu i čuju se i posećuju svakodnevno.
Međutim, i dalje se postavlja pitanje zašto je Karolin kindapovala i da li je imala saučesnika?
"Ne osećam se kao da treba da sednem sa Karolin i pitam je za sve, jer poznajem njen način razmišljanja i sposobnost uma i nisam sigurna da li bi mi rekla istinu," zaključila je Delimar i dodala da misli da je imala pomoć u svemu jer nije postojala šansa da je samostalno iznese iz dvospratne kuće.
(Kurir.rs/J.M.)
Pogledajte koja kazna sleduje kidnaperima: