Trampova opsesija Kinom

Nije se dugo čekalo da novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp počne s formiranjem tima za svoju drugu administraciju.

Milovan Jovanović

18.11.2024.

Promo

Ličnosti koje treba da zauzmu najvažnije funkcije poznate su po tvrdim stavovima o Kini, u oblastima koje se kreću od nacionalne bezbednosti do trgovine.

Trampovu osovinu nacionalne bezbednost činiće državni sekretar Marko Rubio, dugogodišnji senator sa Floride. On se, inače, 2016. kandidovao protiv Trampa na unutarpartijskim izborima. Rubio će biti prvi Latinoamerikanac na toj funkciji i prvi aktivni državni sekretar kog je Peking sankcionisao.

Za savetnika za nacionalnu bezbednost izabran je Majkl Volc, penzionisana zelena beretka, veteran specijalnih snaga i kongresmen sa Floride. Volc je radio kao savetnik sekretarima odbrane Donaldu Ramsfeldu i Robertu Gejtsu. Ambasador SAD pri Ujedinjenim nacijama će biti Eliz Stefanik, dok će bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe Džon Retklif biti novi šef CIA. Retklif vidi Kinu kao najveću pretnju Americi danas i najveću pretnju demokratiji i slobodi širom sveta od Drugog svetskog rata. Trampov bivši trgovinski predstavnik Robert Lajthajzer trebalo bi da zauzme važno mesto vezano za ekonomiju ili trgovinu sa zadatkom da na 60 odsto podigne carine na sav kineski uvoz. To će verovatno biti prvi sukob nove američke administracije s Pekingom.

Lajthajzer se zalaže za dalje odvajanje od Kine ograničavanjem trgovine, uključujući izvoz kritične tehnologije. Jedan je od arhitekata trgovinskog rata SAD s Pekingom tokom prvog Trampovog mandata. Tada su povećane carine na kinesku robu vrednu 380 milijardi dolara s ciljem da se Kina pritisne da prihvati novi dogovor. SAD i Kina su 2020. konačno potpisale novi sporazum kojim se od Pekinga zahteva da uveze još 200 milijardi dolara američke robe. Kina nije ispunila uslove.

Stefanikova nije ekspert za Kinu, međutim, to je nije sprečilo da u svakoj prilici udari po Kini. Ona je, između ostalog, optužila kinesku vladu da se infiltrira na američke univerzitete i da se mešala u predsedničke izbore. Zajedno sa senatorom Rubiom je radila na tome da se spreči da novac iz američkih fondova dođe u ruke kompanija povezanih s Kinom.

Rubio je oštar kritičar iranskog i venecuelanskog režima, ali pre svega Pekinga. Poslednjih nekoliko godina je naglašavao da je Kina najveća pretnja nacionalnoj bezbednosti i strateški izazov s kojim se Sjedinjene Države trenutno suočavaju. Iako mnogi zvaničnici dele taj stav, Rubio je posebno govorio o neuspehu politike Vašingtona prema Kini još od vremena Džimija Kartera. Rubio je i istaknuti pristalica Tajvana, pa je teško zamisliti da će Rubio podržati odustajanje SAD od Tajvana.

Majkl Valc je po pitanju Kine na istim pozicijama kao i Rubio. On smatra da se sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku moraju brzo okončati kako bi SAD mogle da se u punom kapacitetu suprotstave najvećoj pretnji, koja dolazi od Komunističke partije Kine.

Donald Tramp je poznat kao transakcijski političar, čovek koji želi da sklapa poslove čak i s najvećim protivnicima Vašingtona. Što se tiče Kine, bar na prvi pogled to će ići teško. Ključni ljudi Trampove administracije biće dobra vest za saveznike kao što su Japan i Južna Koreja, ali ne i za druge koji radije ne bi pravili jasan izbor između dve velike sile.