Pevačica Zejna uspela je da se probije visoko u muzičkom svetu, ali njen život nije bio nimalo lak. Ona je svojevremeno o tome iskreno govorila.
Odrasla je u Loznici, za koju je vežu samo lepe uspomene.
- Živela sam u kući sa mamom Mirsadom, ocem Begom, sestrama Sanelom i Marčelom, bakom i dekom. Imali smo malu farmu na kojoj smo čuvali konje i koze. Pošto je deda voleo da sadi voće, povrće, kukuruz, imali smo i njivu, a prednji deo dvorišta nam je bio sav u cveću. Kada me je mama donela na svet, svi su u porodilištu želeli da se slikaju sa mnom jer sam bila slatka mala crna devojčica sa afro-frizurom. Tata me je, kada sam imala osam meseci, sasvim slučajno ispustio iz ruku, pa sam pala na pod. Spustio je pogled i video da me nema, a ja sam u tom trenutku bukvalno trčala. Nisu mogli da veruju da ću tako brzo i neplanirano prohodati - priča Zejna i dodaje da je detinjstvo uglavnom provodila napolju igrajući se sa sestrama.
Zejna kaže da je od oca nasledila umetničku crtu, a od majke dar za kuvanje.
- Otac me je, dok sam bila mala, vodio u svaki klub i kafić. U Loznici je bio poznat po tome što je odličan frizer, ali i po plesu. Osamdesetih se takmičio u disko-densu i ostvario velike uspehe. A majka je bila domaćica, pa zbog nje danas znam da kuvam, a najbolje pravim pite.
Nisu je prihvatili
Zejna je 1993. godine upisala Osnovnu školu. Već u prvom razredu susrela se s predrasudama, koje su je samo ojačale za dalji život.
- U tu školu sam išla samo jedno polugodište, jer me učitelj nije voleo. Bio je neprijatan prema meni samo zato što sam Romkinja. Zbog njega sam navukla traume. Imala sam psihičku blokadu i nisam mogla da učim, pa sam dobijala samo dvojke. Zbijao je šale na moj račun, a ostala deca su se smejala. Vršnjaci me nisu zadirkivali, ali se nisu ni družili sa mnom. Uvek sam bila sama. Na odmorima sam šetala oko škole, užinala i odmah se vraćala u svoju klupu. Roditelji su me na kraju prvog polugodišta ispisali i upisali u drugu osnovnu školu. Tamo mi je bilo super. Učiteljica Olivera je insistirala na tome da se osećam dobrodošlom. Tada sam stekla prve drugare. U školi sam ređala samo petice, jer nisam imala nikakvih problema sa učenjem - priča Zejna i dodaje da je tada napravila i prve muzičke korake:
- Sa deset godina bila sam prvi glas u horu. Stajala sam napred i pevala dok su iza mene bili moji vršnjaci. Bilo je divno. Sećam se da mama i tata zbog posla nisu stigli da dođu na moj prvi nastup, ali su rekli: "Ima vremena, ona će jednog dana postati zvezda i gledaćemo je stalno". Eto, bili su u pravu! Imali su jaku intuiciju i verovali u mene.
Nakon završenog osnovnog obrazovanja pevačica je upisala Ekonomsku školu, smer Turizmologija.
- Tada sam počela da izlazim, pa mi učenje nije bilo u fokusu. Zato sam bila vrlodobar đak. Za razliku od mene, sestra Sanela je imala mnogo problema u srednjoj školi. Vršnjaci su je maltretirali što je Romkinja. A bila je bele puti, s plavom kosom. Uopšte nije bila crna kao ja. Kada je postalo neizdrživo, napustila je školu. Nije mogla da podnese sve što su joj radili. I zaista je bilo užasno, čak je imala problema i sa fizičkim nasrtajima. Kada se ispisala, zaposlila se kod naših rođaka i započela novi život. Ja sam, na sreću, bolje prošla od nje tokom školovanja.
Zejna se krajem srednje škole prvi put zaljubila.
- Imala sam 19 godina kada sam se smuvala s dečkom čiji su roditelji bili dobri prijatelji mog oca i majke. Zabavljali smo se sedam godina, ali su nam se u jednom momentu putevi razišli, pa smo raskinuli. I danas smo u kontaktu, jer mi je ostao u lepom sećanju. Inače, svi moji momci su bili "belci", osim jednog koji je bio Rom. Nisam namerno birala da bude tako, već se namestilo. Nikada ne gledam i ne biram ljude prema boji kože ili veroispovesti. Isključivo se vodim time kakav je čovek.
Zejna je upoznala dečka s kojim je, nakon dve godine zabavljanja, dobila ćerkicu Kjaru. Ona sada ima sedam godina.
Bez obzira na to što s bivšim partnerom nije u dobrim odnosima, Zejna kaže da je on dobar otac Kjari.
Kurir/Informer
Zejna prrvi put o partneru: