Najnovija odluka američkog predsednika Džoa Bajdena da Ukrajini dozvoli korišćenje raketa dugog dometa za napade na teritoriju Rusije izazvala je burne reakcije širom sveta. Dok mnogi strahuju od mogućnosti eskalacije sukoba, sin Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, i Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, otvoreno su kritikovali Bajdenovu administraciju.
Gostujući u emisiji Puls Srbije, Robert Čoban, predsednik Kolor Pres Grupe, Aleksandar Ašković, IT stručnjak, Lazar Ivanović, ekonomista CERES, i Mihailo Savić, analitičar za međunarodne odnose, razgovarali su o uticaju ovih događaja na globalnu scenu i ulozi ekscentričnih figura poput Ilona Maska u budućnosti.
Voditeljka se najpre obratila Robertu Čobanu i upitala da li smo na rubu Trećeg svetskog rata.
- O ovakvim najavama slušamo već dugo, posebno protekle dve i po godine od početka ruske invazije na Ukrajinu. Tokom tog perioda, često su se pominjale i pretnje nuklearnim oružjem, kao i sada pretnje raketama dugog dometa. Međutim, ne verujem da će doći do eskalacije te vrste. Slično je i sa Bliskim istokom - interesi Saudijske Arabije i drugih regionalnih igrača idu ka drugačijoj budućnosti, što smanjuje verovatnoću većeg sukoba. Konkretno, ne očekujem da će Ukrajinci početi da gađaju Moskvu ili druge velike gradove. Ovo pre možemo posmatrati kao pokušaj odlazeće administracije SAD-a da ostavi drugačiju početnu poziciju za pregovore koji će verovatno uslediti kada Trump preuzme funkciju u januaru. Cilj je, kako se čini, da se stvori temelj za pregovore između Putina, Zapada i Zelenskog. Ipak, ne verujem da smo na ivici trećeg svetskog rata - rekao je Čoban.
Analitičar za međunarodne odnose Mihailo Savić istakao je Maskovu ulogu u političkoj areni, posebno kroz njegovu platformu X:
- Složio bih se da ovo ima više politički nego geopolitički značaj. Jasno je i Kremlju da je reč o unutrašnjoj igri između odlazeće i buduće administracije SAD-a. Rusija je do sada odgovarala poprilično umereno na ovakve provokacije, jer im trenutna stabilnost odgovara, posebno s obzirom na situaciju na frontu gde beleže postepene uspehe - rekao je Savić.
Govoreći o Ilonu Masku, on je poznat po tome da voli da se oglašava i komentariše aktuelne događaje. Njegova uloga u podršci Republikanskoj stranci postala je očigledna, posebno kroz platformu X (bivši Twitter), koja je imala značajnu ulogu u političkim kampanjama. Voditeljka Milica Marković je potom upitala koliko je njegov uticaj važan u ovom trenutku, posebno u kontekstu nove administracije?
- Mask voli da govori svoje mišljenje i to je ljudima dosta čudno, jer je on bogataš i vlasnik nekih kompanija. Takvi ljudi generalno to ne rade jer znaju da to može na njih da utiče negativno, međutim u njegovom slučaju je uticalo i pozitivno u nekom smislu. Šta će on sada da radi? Videćemo. On je ono što je radio i što je stvarno doprinelo Trampu, ne samo što mu je stavio na raspolaganje "X", napravio je super pek. Napravio je ogroman, fond novca, iz koga su svaki dan delili milion dolara svakom ko se registruje da glasa u bilo koji od tih bitnih država, koji je faktički odlučuju o američkim izborima. Navodno je to deljenje bilo nasumično. Ali ljude, to nije interesovalo u Americi, jer se Tramp vidi kao protivnik estamblišmenta i to je u stvari najbitnija stvar u celoj priči. Nebitno je šta ste radili, nebitno je kako se ponašate, ako mrzite establišment, vi ste onda super i sve vam se oprašta - rekao je Ašković.
Voditeljka je potom istakla da je Ilon Mask zadužen da u administraciji novog predsednika reže troškove federalne državne uprave. To je takozvana komisija za efikasnost ili efikasnost vlade. Postavlja se pitanje kako će on sad to raditi i da li će biti rigidan kao što je bio u svojoj kompaniji.
- Kao što ste rekli, on je poznat po tome da mu nije strano otpuštenje velikog broja radnika. Čim je preuzeo Tviter, 2022. godine je 80% radnika otpustio. Mislim, to je gotovo cela kompanija. U Tesli je početkom godine otpušteno skoro 20% radnika. To govori zapravo o njegovim stavima. On sebe vidi kao takozvanog libertarijanca. On veruje u malu ulogu države, u dominantnu ulogu tržišta. Maskova komisija je potpuno neformalna stvar, zato što nije izglasan od strane Kongresa, nema propisan budžet, itd. Ali kao što smo videli u Trampovoj administraciji, to nije naročito bitno. Nego je bitno kome on veruje, sa kim on priča. Ilon Mask je tu zapravo jedan od viđenijih ljudi, zato što on se pojavlja sad na slikama sa Trampovom porodicom, njega Trampova pravnuka zove ujka Ilon itd - istakao je Ivanović i dodao:
- Ono što Mask planira, može da se izvrši samo ogromnim rezanjem budžeta. On je najavio 2 biliona dolara, znači to je 2 hiljade milijardi. Nama je to nepojmljivo kao cifra, a to može samo da se uradi ukoliko se skreše i zdravstvena zaštita, i socijalna zaštita, i beneficije za veterane. Kongres to neće odobriti, to je preveliki iznos. Međutim, uprkos tome, nešto od toga će proći. Činjenica je da sam neki zaposlen u javnom sektoru, da sam vođa nekog sindikata, ne bi mi bilo sve jedno.
Robert Čoban se potom nadovezao:
- Od kada je veza između Ilona Maska i Donalda Trampa postala očigledna i medijski eksponirana, često razmišljam o popkulturnim aspektima cele situacije. Podseća me na filmove poput onog o Džejms Bondu, gde medijski mogul Elliot Karver manipuliše globalnim krizama, ili Netfliksovog "Don't Look Up," gde lik sličan Masku ima grandiozne ideje koje često deluju apsurdno. Smejali smo se Ilonu Masku kada je kupio Tviter za 44 milijarde dolara i promenio mu ime, dok je mreža delovala u padu. Ali pokazalo se da svet danas funkcioniše drugačije. Percepcija glasača, potrošača i javnosti drastično se promenila u poslednjih 7 do 10 godina. Takvi likovi, sa svojim ekscentričnim pristupom, sada dobijaju prostor na globalnoj sceni, a svet koji smo ranije poznavali više ne postoji. Pogledajte samo kako je Tramp, kojeg su mnogi smatrali "političkim pajacem," uspeo da povrati politički značaj. Slično se dešava i s Maskom. Njihov ekscentrični stil često izaziva podsmeh, ali donosi rezultate. Ljudi se još prilagođavaju ovakvim figurama na vrhu svetske moći. Naravno, postoji nada da će američke institucije, sa svojom dugom tradicijom, uspeti da ograniče donošenje radikalnih odluka koje bi mogle ugroziti demokratiju. Videli smo tokom Trampovog prvog mandata da, uprkos kritikama, nije napravio haos kakav su mnogi predviđali. Njegove politike, poput Abrahamovog sporazuma i sporazuma Kosova i sporazuma Izraela, ostale su u okvirima sistema.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs