TAČIJEV TUŽILAC U TRAMPOVOJ NEMILOSTI: Optužnica u Hagu pod znakom pitanja
Odlazak nekadašnjeg glavnog tužioca suda za zločine OVK u Hagu Džeka Smita s mesta specijalnog tužioca SAD mogao bi da otvori pitanje ukidanje haškog suda, što bi odgovorne za zločine nad Srbima ostavilo bez kazne
Dolazak nove američke administracije, ali i najavljeni odlazak specijalnog tužioca SAD, koji je svojevremeno bio glavni tužilac suda za zločine OVK u Hagu, Džeka Smita otvara pitanje hoće li ove promene označiti i kraj rada haškog suda, pred kojim se još uvek sudi Hašimu Tačiju i ostalim za ratne zločine na Kosovu i Metohiji. Sagovornici Kurira, napominjući da je bojazan opravdana, ipak smatraju da će pravda biti zadovoljena uprkos otežanim okolnostima.
Naime, Džek Smit, koji je vodio dve istrage protiv novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, planira da se povuče zajedno sa svojim timom pre nego što Tramp u januaru zvanično preuzme funkciju predsednika. Istovremeno, i sam Tramp je svojevremeno, negirajući optužbe u oba slučaja, poručio da će Smita otpustiti čim postane predsednik. Takođe, jedan od Trampovih bliskih saradnika Ričard Grenel prošle godine je izjavio da će, kada Tramp ponovo postane predsednik, raditi na tome da Hašim Tači bude slobodan.
Dovoljno razloga da se dovede u pitanje opstanak suda za zločine OVK u Hagu, čije tužilaštvo je pod Smitovim vođstvom 2020. podiglo optužnicu protiv bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Selektivno
Prema toj optužnici, oni su odgovorni za više od 100 ubistava čije su žrtve bile na stotine Albanaca, Srba, Roma i pripadnika drugih nacionalnosti, uključujući njihove političke protivnike, kao i za nasilni nestanak osoba, progon i mučenje.
Da pravo i pravda lako mogu da se precrtaju, smatra pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić.
"Pravo i pravda u ovom današnjem svetu ne postoje, a to sam shvatio i na sednicama Saveta bezbednosti UN na kojima sam gledao Tačija kako drži slovo. Pravda je uglavnom bila selektivna, ako govorimo o delovanju tih ad hok tribunala i sudova, a jasan primer imamo upravo u Hagu, gde niko nije bio kriv dok se ne dokaže da je Srbin", kaže Terzić za Kurir.
Srpska suza
Kako dodaje, što se samog tribunala tiče, videće se u narednom periodu hoće li opstati, ali napominje da će neko pre ili kasnije morati da odgovara za zločine nad Srbima jer "očito srpska suza nema roditelja".
"Mi ćemo se kao država truditi da svi koji su činili najgore moguće zločine za to odgovaraju. Neće se izvući, gonićemo ih sve do sudnjeg dana ako treba", poručio je on.
Advokat Zoran Živanović kaže da svi slučajevi koji su otvoreni moraju negde da se dovrše.
"Ukoliko bi došlo do ukidanja suda, slučajevi koji se pred njim vode došli bi pred prištinsko pravosuđe, a kosovska policija bi vršila istrage, što i sada radi", rekao je Živanović za Kosovo onlajn i podsetio da se upravo zbog blagonaklonosti prištinskih institucija sedište suda izmestilo u Hag i doneta odluka da sve sudije budu stranci.
S druge strane, politički analitičar Srđan Graovac kaže za Kurir da američka administracija ima preča posla nego da se bavi ovim sudom.
"Što se tiče eventualnog političkog pritiska nove američke administracije da se ide tim putem, nisam siguran da li postoji volja da se tako nešto provede u delo jer ukoliko američka administracija želi da uzme ključnu ulogu u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine i pokrene ga s mrtve tačke, gde se danas nalazi, ona svakako ima različita sredstva koja mnogo lakše može primeniti nego da ide putem bavljenja sudom za ratne zločine OVK", smatra Graovac.
Kurir Politika / Ivana Žigić