PREKASNO JE ZA UKRAJINU, NE OTVARAJTE ŠAMPANJAC! Vojni analitičari o udarima na Rusiju: Kijev će napasti gde NAJVIŠE BOLI, ali Putin je već krenuo u akciju...
Odluka SAD da odobre ukrajinske udare dugometnim oružjem po unutrašnjosti ruske teritorije mogla bi da pomogne Kijevu da odbrani uporište u ruskoj Kurskoj oblasti, ali je verovatno prekasno za promenu toka rata, rekli su analitičari za Rojters.
Dva meseca pre nego što je napustio funkciju, predsednik Džo Bajden je ukinuo neka ograničenja koja su sprečavala Kijev da koristi oružje koje je isporučilo SAD za udare dublje na rusku teritoriju.
Vojni analitičari kažu da će uticaj na frontu, gde je Ukrajina mesecima u defanzivi, zavisiti od toga koja su ograničenja ostala. Ali dok bi ova odluka mogla da olakša operacije u Kursku, malo je verovatno da će generalno promeniti igru.
- Odluka dolazi kasno, a kao i druge odluke u tom smislu, možda će biti prekasno da se suštinski promeni tok borbi - rekao je Majkl Kofman, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu.
- Dalekometni udari su uvek bili jedan deo slagalice, ali bili su previše opterećeni raznim očekivanjima u ovom ratu.
Takođe nije potpuno jasno koliko će ova dozvola biti na snazi. To je kritikovao i Ričard Grenel, jedan od najbližih spoljnopolitičkih savetnika predsednika Donalda Trampa, koji je 20. januara smenio Bajdena. Tramp je dugo kritikovao razmere američke pomoći Kijevu i obećao da će brzo okončati rat, doduše nije objasnio kako.
Ukrajina je mesecima lobirala za dozvolu, tvrdeći da je nemogućnost da pogodi područja unutar Rusije, a posebno vojne vazdušne baze u kojima se nalaze ratni avioni uključeni u napade na Ukrajinu, predstavljala veliki hendikep.
Ruske snage, koje su u ofanzivi duže od godinu dana, napreduju najbržim tempom od 2022. na istoku Ukrajine i vrše pritisak na severoistoku i jugoistoku.
Rusija kaže da Ukrajina ne može ispaliti rakete na ciljeve unutar Rusije bez direktne pomoći saveznika iz NATO-a, nazivajući ovo velikom eskalacijom. Kremlj je u ponedeljak rekao da bi svaka takva odluka značila da su Sjedinjene Države direktno umešane u sukob.
Prvi ukrajinski udari mogli bi se desiti u narednim danima i verovatno će biti izvedeni pomoću raketa ATACMS, koje imaju domet do 306 km, preneo je Rojters.
Jedan odbrambeni zvaničnik rekao je Rojtersu da će udari dati Kijevu veću šansu da se odbrani od vazdušnih napada, ali da neće odlučno okrenuti sukob u korist Ukrajine.
Rusija je već premestila mnoga svoja vazdušna sredstva van dometa zapadnog naoružanja u Ukrajini, rekao je zvaničnik, iako bi domet pokrivao i oblasti van delova Kurske oblasti koju je okupirala Ukrajina.
Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je da "još ne otvara šampanjac" jer nije poznato koliko su Ukrajinci imali raketa i da li imaju dovoljno da pogode bojno polje.
Odluka o odobrenju štrajkova tek nakon višemesečnog ukrajinskog lobiranja prati obrazac koji se ponavljao tokom rata dok je Bajdenova administracija pokušavala da uravnoteži svoju podršku Ukrajini sa zabrinutošću zbog eskalacije.
Prethodno se Vašington mesecima kolebao pre nego što je odobrio isporuke Ukrajini raketa dugog dometa, tenkova i aviona.
Neki vojni analitičari kažu da su takva odlaganja dala Moskvi vremena da se oporavi od ranih neuspeha i da ojača odbranu okupirane teritorije, što je doprinelo neuspehu velike ukrajinske kontraofanzive prošle godine.
Mogućnost da projektilima napadne rusku teritoriju mogla bi da ima najdirektniji uticaj na Kursk, gde Ukrajina ima za cilj da zadrži uzvišenje koje je zauzela nakon svog prvog većeg prekograničnog napada u avgustu. Ruska teritorija bi mogla da bude moneta za pregovaranje u svim pregovorima nakon Trampovog ulaska u Belu kuću.
Kijev kaže da je Rusija okupila 50.000 vojnika da pokuša da povrati teritoriju u Kursku i da je rasporedila 11.000 Severnokorejaca, od kojih su se neki, kako kaže, pridružili borbi. Rusija nije ni potvrdila ni demantovala raspoređivanje.
- Rakete ATACMS mogu da ugroze ruske i severnokorejske mete visoke vrednosti. To bi pomoglo ukrajinskim snagama da brane Kursk, koji je pod pritiskom - rekao je Kofman.
Rob Li, viši saradnik na Institutu za spoljnu politiku sa sedištem u Filadelfiji, rekao je da bi Ukrajini bilo teško da se zadrži u Kursku dugoročno, ali će njena sreća tamo zavisiti od resursa.
- Ukrajina je tamo angažovala neke od svojih najboljih jedinica, tako da će možda moći da se održe neko vreme ako nastave da dobijaju dovoljno municije i borbene zamene - rekao je on.
(Kurir.rs/Reuters/Preneo: Đ. M.)
VIDEO