Grejna sezona uveliko je u toku, a sa sobom je donela i nova poskupljenja u osam gradova. Toplane su podigle cenu grejanja i do 30 odsto. Toplotne pumpe, koje su uveliko zastupljene u Skandinaviji, u našoj zemlji tek treba da zažive, a njihova popularnost raste zbog visokih energetskih performansi, kao i smanjenih troškova.
- Toplotna pumpa je uređaj koji može energiju da transportuje iz spoljašnje okoline u zgradu ili iz zgrade u spoljašnju okolinu. Samim tim, znači u zimskom periodu može da greje prostor, a u letnjem da ga hladi - objasnio je Aleksandar Savić, elektromehaničar za termičke i rashladne uređaje.
Beogradske elektrane kvadratni metar za grejanje naplaćuju oko 200 dinara, a sa toplotnom pumpom, taj iznos bio bi do tri puta manji. Koristi se energija iz našeg okruženja, vazduha, vode ili zemlje, a ono što je nedostatak je što mora da prođe duži vremenski period kako bi se ušteda osetila u praksi.
- Ono što niko ne spominje kod toplotnih pumpi to jeste sam sistem održavanja. One jesu isplative, ali u sistemu gde nema kvarova, kod nas u Srbiji zavisi da li se kopaju arterski bunari, duboko kopanje ili plitki bunari. U ovom trenutku u našim uslovima one nisu održive - kaže Savić.
Goran Radosavljević, ekonomista u oblasti energetike, kaže da zbog konstantnog poskupljenja energenata i pritiska da se koristi čistija energija u zagrevanju prostora, toplotne pumpe jesu jedan od načina da se smanje troškovi, pa dodaje:
- Nažalost, u prvom trenutku investicije u toplotne pumpe u ekonomskom smislu su zahtevne i verovatno bi država morala da da tu određenu podršku, ali kasnije kroz eksploataciju troškovi su znatno niži, energija je čista i u suštini bi mogli da se smanje troškovi.
Ipak, celokupna investicija za kuću, koja obuhvata sam uređaj, radove i druge troškove, kod nas, ali i u ostatku Evrope košta između 10.000 i 30.000 evra, a na nama je da pronađemo računicu.