U izdvojenom odeljenju OŠ "Tatomir Anđelić" u selu Ostra svečanom akademijom i prigodnim programom obeleženo je 130 godina od nastanka ove ustanove. U ovom selu nadomak Čačka davne 1894. u školske klupe je selo oko 50 mališana. Danas, 130 godina kasnije, ovo izdvojeno odeljenje matične škole u Mrčajevcima, ima svega osam učenika uzrasta od prvog do četvrtog razreda. Sledeće školske godine će ih imati za pet manje, jer će četvrtaci stasati za više razrede i odlazak u Mrčajevce.
Zanimljivo je da škola ne deli sudbinu ovog mesta pod obroncina Vujna, Ostrice i Bukovika, jer iako broj stanovnika nije drastično opao, školske klupe su u poslednjih 20 godina sve praznije.
Iz klupa ove malene škole stasali su brojni inženjeri, lekari, pesnici i književnici, učitelji i profesori, generali, naučnici, piloti, narodni poslanici, umetnici, novinari i urednici. Tokom svih 130 godina škola nikada nije prestajala sa radom, a u periodu od 1920. do 1960. je brojala i do stotinu đaka, iz sva tri zaseoka.
- U svim istorijskim dokumentima čačanskog Međuopštinskog istorijskog arhiva se kao prvi naziv pominje ime 'Škola ostrovačka'. U spisima još stoji da je sagrađena novcem meštana ovog sela, tačnije prilozima i potpisima 215 kućnih starešina. Prvo školsko zvono se oglasilo u jesen školske 1894/95. Dakle, školu nije osnovao nijedan od vladara tadašnje Kraljevine Srbije kako je to slučaj u ovom delu Šumadije, već su je podigli meštani, prepoznajući značaj obrazovanja svoje dece. Budući da selo ima tri celine škola ostrovačka je imala objekte u sve tri regije, Dobrinju, Solincu i centralni u Grabcu. Za 130 godina obrazovni proces su vodili brojni učitelji, među kojima i učiteljski bračni parovi koji su u selu dobijali stan i ovde živeli - podsetio je meštanin Radomir Belić prisutne tokom svečane akademije na istorijat škole.
Kroz vreme je ova seoska škola administrativno pripojena školi u Mrčajevcima, koja danas nosi ime akademika Tatomira Anđelića, koji takođe ima poreklo iz Ostre.
Meštani su i ranije ukazivali na pojavu da roditelji iz ovog sela decu ne upisuju u seosku školu, koja im je pred "kućnim pragim", već ih svakodnevno odvoze u Mrčajevce ili Trepču. Razlozi su brojni, počev od većeg izbora učiteljskog kadra, preko boljih uslova za izvođenje nastave, pa sve do pomodarstva, o čemu su mediji ranijih godina pisali.
- Škola u Ostri danas zahvaljujući velikim ulaganjima Ministarstva i lokalne samouprave ima identične uslove za odvijanje nastave kao i druge velike savremene škole. Direktor OŠ u obližnjoj Bresnici i ja smo već krenuli u postupak preispitivanja zakonske mogućnosti da se deca upisuju van mesta stanovanja. Taj zakon ili propis, je zatvorio mnoge škole u Srbiji - rekla je profesor Vesna Jevđenijević, direktorka marične OŠ "Tatomir Anđelić" u Mrčajevcima.
Selo Ostra je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka imalo više od 2.000 stanovnika i oko 400 domaćinstava. Danas je ognjišta za pedesetak manje, a broj stanovnika je prepolovljen. Ovo selo i dalje jedno od brojnijih u čačanskom kraju u njemu školaraca i dalje ima, ali obrazovnu ustanovu svojih predaka zaobilaze.
- Jedan deo dece iz zaseoka Racici upisani su u susedno selo Donja Trepča, njihovi roditelji su ljuti jer asfaltni put nisu dobili istog časa kada su ga tražili. Naime, asfalt koji im je obećan do njiihovih kuća je stigao sa zakašnjenjem od godinu dana. Drugi deo dece u niže razrede ide u Mrčajevce. Njihovi roditelji, većinom loši đaci, danas traže bolje stručnjake za svoju decu. Treći razlog su majke pomodarke, kod nas u selu poznate kao 'žene sa Dedinja' čiji naziv naselja jasno govori o kakvim strukturama ličnosti se radi - kaže meštanin Zoran Belić.
Pored školske zgarde koja je u potpunosti obnovljena i opremljena savremenim učilima, i selo je jedno od infrastrukturno najuređenijih u čačanskom kraju. Ovaj epitet su dobili zahvaljujući narodnoj poslanici koja lobira za čitaj ovaj kraj, a rođena je u Ostri.