Našli smo Stojnu i Saru čija je teška sudbina digla Srbiju na noge: "Gde god da idem, nosim ćerku na levom ramenu, kao džak! Majka sve može!"
Sara ima cerebralnu paralizu i epilepsiju, a već godinama je njena majka Stojna Novaković nosi jer tu gde staniju ima stepenika, te joj je tako, kako sama kaže, lakše
"Majka sve može!", poručuje u razgovoru za Kurir samohrana majka Stojna Novaković (55) koja već godinama na levom ramenu nosi svoju ćerkicu Saru koja ima cerebralnu paralizu i epilepsiju!
I Sarin otac je, kaže, posvećen, ali trenutno u odgajanju učestvuje samo novčano, odnosno alimentacijom. Pre 10 godina Stojna i Sara su se iz Sefkerina kod Pančeva preselila u Beograd, jer je Stojna želela da se njena mezimica školuje.
Od tada je borba velika. Veli, imaju pravo na invalidska kolica o trošku RFZO na svakih pet godina, ali i pre navršenih pet godina ona propadnu, te je Stojni, kako kaže, lakše da Saru nosi. Imaju pravo i na zamenu istih, ali su problem i stepenice...
Teške muke
- Sara je bistra, ima 14 godina, sve razume, jedino je motorika dosta slabija. Ima cerebralnu paralizu i epilepsiju, a to je ustanovljeno sa šest i po meseci. Na rođenju je izgubila kiseonik, dva puta je reanimirana. Nije se očekivalo da će da preživi... Odmah je prebačena u Institut za majku i dete - priča nam ova požrtvovana majka.
Kaže i da su u prethodnom stanu bili loši uslovi, pa su se preselile u kuću u Rakovicu, koju plaća 250 evra mesečno, u prizemlju je, ali su problem stepenice koje vode od dvorišta do ulice.
- Nosim je na ramenu kada idemo negde... Ovde mi je to stepenište problematično, posebno kad je zima. Dva puta sam zimus pala s njom. Zahtevno je fizički, jednom rukom je nosim, drugom se držim... Njoj tad srećom nije bilo ništa, ali sam se ja dobro razbila - priseća se ona.
Dodaje da je pokušavala da nađe i drugi stan gde bi imala pristup kolicima, ali i da se oslanja samo na tuđu negu i pomoć i na alimentaciju.
Kao džak na ramenu
- Uglavnom gde god da idemo, a da nemam pristup kolicima, ja je nosim, ajde da tako kažem, kao džak na ramenu. Tako mi je lakše kako bih imala kontrolu. Leva ruka je za Saru, a desna recimo za namirnice, da se pridržim, ili ako nešto nosim. Kasno sam je rodila u 41. godini, fizički jeste zahtevno, ali mi kao majci ništa nije teško. Međutim, ne mogu baš sve da ispratim, ona ima 30tak kilograma - priča nam Stojna.
Pre nekoliko dana jedna devojka ugledala je Stojnu na ulici kako nosi Saru, prišla joj je i popričala sa njom. Ta devojka je Stojninu priču podelila sa svojom prijateljicom Sonjom, koja je rešila da pokrene akciju prikupljanja novca kako bi Stojna mogla da kupi nova kolica.
Akcija humanosti
- Ova koja imamo su već dotrajala, da tako kažem, nekoliko puta su se već kočnice kvarile, a i držanje samo u tim kolicima, mnogo se bojim da ne dođe do deformiteta kičme - brine se ona.
Stojna je zahvalna Sonji Radojević koja je sve to pokrenula, ali i svim divnim ljudima koji su uplatili novac.
- Veliki broj ljudi se javio, sada ću moći da kupim kvalitetnija kolica. Nadam se da ću uspeti da nađem i stan sa pristojnom cenom kirije, ali da prilaz bude omogućen i kolicima, odnosno da poseduje rampu - kaže ona.
Za kraj dodaje i da joj se upravo maločas javila jedna divna žena koja je ponudila da joj pokloni lagana i udobna invalidska kolica za njenu Saru.
- Obe smo joj zahvalne do neba - poručila je skromna i namučena Stojna.