Srbija i Nemačka imaju različite sisteme socijalnog osiguranja. Sporazum o socijalnom osiguranju između Savezne republike Nemačke i Socialističke federativne republike Jugoslavije od 12. oktobera 1968. godine još uvek je na snazi i važi u odnosu na Nemačku i Srbiju. Za građane koji deo staža imaju u inostranstvu, penzijski postupak sprovodi se prema zakonima zemlje gde su radili. Ako ste radili u Nemačkoj duže od pet godina, imate pravo na državnu penziju s razmernim doprinosima koje ste tamo uplaćivali.
Državljani Srbije koji su tamo radili i kojih je trenutno oko 400 hiljada, imaju pravo na pun iznos penzije zbog međudržavnog sporazuma. Što se tiče starosne granice, u Nemačkoj, slično kao i u Srbiji, utvrđuje reforma penzionog sistema i granica se svake godine od 2012. pomera za jedan mesec, s tim što postoji opcija odlaska u prevremenu penziju od 61. godine života. Granica za starosnu penziju povećava se za dva meseca i iznosiće 63 godine i 10 meseci. Ova granica će se postepeno povećavati sve do 2032. godine, kada će za žene i muškarce važiti ista starosna granica od 65 godina. Na ovu temu govorili su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije "Redakcija" Smiljana Stanković, Udruženje penzionera "Mimoza" i Milan Grujić, predsednik Udruženja penzionera.
Stanković je na samom početku istakla svoje mišljenje o pomeranju ove starnosne granice:
- Ono što je dobro vezano za to pomeranje jeste prilagođavanje zakonima Evropske Unije jer želimo u nju. Sa jedne strane, naporno je raditi duže. Sa druge strane, rad je ono što nas održava zdravim i aktivnim. Ja sam penzioner koji radi i na svojoj koži sam to osetila. Sve dok smo aktivni je na neki način dobro. Kada dođete u te godine, ako niste aktivni, za čas posla skliznete.
Grujić se kao predsednik Udruženja penzionera osvrnuo na njihov rad i kontakt sa penzionerima u svrhu poboljšanja uslova:
- Savez penzionera napravio je jedan pristup gde su u 15 najvećih gradova Srbije u neposrednom razgovoru sa penzionerima želeli da vide šta bi to oni voleli da promene. Ono što je krucijalno, to su zaključci koji odražavaju stvarnost. Prvi zahtev je bio da se poveća prosečan udeo u odnosu na prosečnu zaradu. Treći najvažniji zahtev je bio da kada umre jedan bračni drug, da drugom ostane 30 posto penzije od preminulog.
Prof. dr Snežana Nena Šantić, predsednica Udruženja penzionera Gradske Opštine Stari grad, uključila se u jutarnji program i nadovezala se na temu koju su pokrenuli njeni sagovornici:
- Zajedno se borimo za zahteve o kojima je pričao moj sagovornik. Ja sam skoro bila na jugu gde smo razgovarali sa ljudima, tamo je sve evidentnije jer su poljoprivredne penzije male. Očekujemo da nas čuje država. Problem je model kako će oni to da urade. Ne bi trebalo menjati ceo zakon, već ukinuti nekoliko članova. Tako je efikasnije, brže i bolje.
Stanković je istakla kako nije samo država ta od koje se očekuje da pomogne najstarijim građanima, već su tu i njihove porodice:
- Mi ne samo što smo dobri kao potrošači, mi smo ljudi koji su najredovniji u svim plaćanjima državi. Što se tiče porodice, svi se raduju našoj penziji. Kada je u pitanju granica siromaštva o kojoj se priča, mislim da tu mora i porodica da priskoči, ne samo država. U redu je biti baka i deka, ali ima onih koji su bolesni i nepokretni, mislim da tu porodica prva treba da priskoči u pomoć, a kasnije da se obraćamo institucijama. Mi se često osećamo upotrebljeno, odnosno zloupotrebljeno - rekla je ona i dodala:
- Smatram da jednokratne pomoći koje dobijamo ne bi trebalo da idu svima isto. To bi bile kao neke finansijske inekcije koje bi čoveku pomogle da kupi ogrev, obavi lekarski pregled.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
STRUKA TVRDI DA PENZIJE TREBA DA PRATE RAST PLATE: