U septembru ove godine, ruski predsednik Vladimir Putin iskoristio je pitanje novinara državne televizije da prenese jasnu poruku Zapadu iz Zimske palate u Sankt Peterburgu.
Do nedavno su kružile glasine da bi saveznici Ukrajine, pre svega Sjedinjene Države, mogli da daju Kijevu dozvolu da koristi zapadne rakete dugog dometa za gađanje ciljeva duboko u Rusij, a to se i obistinilo.
Kako je rekao Putin, to bi značilo objavu rata Zapada Rusiji.
- To bi suštinski promenilo samu suštinu i prirodu sukoba - upozorio je on.
Isti novinar je krajem oktobra pitao ruskog predsednika da li misli da ga je Zapad čuo.
- Nadam se da jesu. U suprotnom, morali bismo da odgovorimo. Kako? Kada? Gde, konkretno? Sada je rano govoriti o tome - odgovorio je još tada Putin.
Odlazeća administracija američkog predsednika Džoa Bajdena dala je zeleno svetlo Kijevu za upotrebu ATACMS dugog dometa protiv Rusije. Time Vašington nudi Ukrajini "spas" koji je očajnički tražila.
To se dešava dva meseca pre nego što bi novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp mogao radikalno da ukine pomoć i izvrši pritisak da Ukrajina prihvati po sebe nepovoljan mirovni sporazum.
Zeleno svetlo za neobuzdanu upotrebu raketa dugog dometa bio bi prelomni trenutak u ratu.
Vašington je po svemu sudeći odustao od politike opreza, u korist testiranja rešenosti Moskve da brani svoje crvene linije u ratu koji je započeo pre skoro tri godine.
Iako su zapadni raketni sistemi već korišćeni za napade na okupiranu teritoriju kao što je Krim, njihovo korišćenje za gađanje ciljeva unutar Rusije dugo se smatralo tabuom, zbog straha od izazivanja nuklearnog rata.
Kijev je odbacio te strahove kao prenaglašene, uletevši u rusku oblast Kursk kao dokaz da se crvene linije Moskve mogu preći bez izazivanja apokalipse. Rani znaci sugerišu da Moskva neće okrenuti drugi obraz Bajdenu.
U prvim zvaničnim komentarima Moskve posle Bajdenove odluke, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi upotreba oružja dugog dometa značila "kvalitativno novi nivo napetosti i novu situaciju u smislu učešća SAD u sukobu".
On se osvrnuo na Putinove komentare u septembru, opisujući ih kao "veoma jasne i nedvosmislene".
U primedbi ruskom listu RBC, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova se na sličan način povinovala Putinovom ranijem stavu, rekavši da je "predsednik govorio o tom pitanju".
- Odgovor može biti bilo kakav. Bilo šta - rekao je u nedelju uveče Dmitrij Kiseljov, voditelj vodeće ruske informativne emisije "Vesti u nedelju" na državnoj televiziji.
- Postoji razlog zašto smo izmenili našu nuklearnu doktrinu - nastavio je on, govoreći o nedavnim promenama koje bi opravdale nuklearni odgovor Rusije ako bude pogođena konvencionalnim oružjem.
- SAD, Britanija i Francuska će direktno ući u rat sa Rusijom, sa svim posledicama koje proizilaze po njihove teritorije i one koji tamo žive - dodao je on.
- Očekuje se da će Kremlj već sutra dati detaljan odgovor koji će američki objekti postati mete ruskih raketa u slučaju da ukrajinske oružane snage izvrše napade na rusku teritoriju - napisao je na Telegramu,TV lice Sergej Mardan.
- Šta će se promeniti po nas? U principu ništa. Osim što ćemo postati još odlučniji da uništimo kijevski režim - napisao je komentator Jurij Podoljak za više od 3 miliona svojih pratilaca.
- Možda će, posle nekog vremena, jemenski Huti pucati ili potopiti nešto veoma moderno - dodao je on, sugerišući da bi Moskva mogla da izabere da uzvrati negde drugde u svetu.
Moskva je navodno dugo omogućavala napade militantne grupe Huti koju podržava Iran na zapadne brodove u Crvenom moru.
- Najstrašnije je to što neće biti pravog odgovora na ovaj agresivni potez Sjedinjenih Država. Sve će biti ograničeno na još jedan izraz zabrinutosti i verbalne pretnje neprijatelju - napisao je drugi bloger, Viktor Alksnis.
Podela bi se mogla naći i unutar ruske opozicije, što odražava postojeće frakture oko toga da li podrška Ukrajini podrazumeva odobravanje potencijalno fatalnih udara na sunarodnike.
- Može li neko biti srećan što je njegova zemlja bombardovana? Da li zaista postoje takvi ljudi? - napisala je opoziciona političarka Julija Galjamina na mreži "Eks".
- Kijev će verovatno upotrebiti rakete dugog dometa protiv ruskih i verovatno severnokorejskih trupa koje se gomilaju u regionu Kursk u Rusiji - rekao je vojni ekspert Jan Matvejev za opozicioni kanal TV Rain.
Vojne baze, skladišta municije i aerodromi u Rusiji takođe bi bile logične mete napada Ukrajine.
Matvejev je dodao da je ruska protivvazdušna odbrana trenutno usmerena na uništavanje ukrajinskih dronova i da će im verovatno biti potrebno nekoliko nedelja da se prilagode borbi protiv raketa, nudeći Kijevu kratku priliku da postigne maksimalan učinak.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije ni demantovao ni potvrdio medijske izveštaje o upotrebi ATACMS-a.
Međutim, očigledno iznerviran zbog curenja informacija, rekao je: "Napadi se ne vrše rečima. Takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe." Odgovor Rusije, kada Moskva odluči kakav će biti, verovatno će takođe govoriti sam za sebe.
VIDEO