Beograd

SVE JE VIŠE ZGRADA, A MAJSTORE NE ŠKOLUJEMO: Radni vek lifta je 25 godina, a oni u Beogradu su u proseku stari 45 godina, ko će da ih popravlja?

Foto: Printscreen/RTS

Gradsko stambeno održava oko 6.300 liftova u Beogradu. Za one najstarije, delovi se odavno ne proizvode, a već tri decenije niko i ne školuje majstore koji će liftove popravljati. Ipak, i u takvim okolnostima, produžava se radni vek lifta tako da on bude bezbedan.

Jedna stanarka iz Beograda kaže da je liftom otišla na četvrti sprat, ali kad je htela da siđe, stao je između drugog i trećeg.

Takve stvari dešavaju se svakodnevno, liftovi ne postaju mlađi. Radni vek im je 25 godina. U Beogradu su prosečno stari oko 45, ali ima i onih koji su ušli u sedmu, pa i osmu deceniju. Ipak, i dalje, ukoliko su ispravno održavani, bezbedno prevoze stanare. Stambene zajednice moraju da potpišu ugovor sa firmom za održavanje liftova i jednom mesečno obavezan je pregled.

"Jednom godišnje se radi pregled sa komisijom koja ustanovi da li je lift u ispravnom stanju. Znači, radi se generalni pregled lifta gde se ustanovi da li treba nešto da se menja ili ne, na osnovu čega kada se izvrši ta neka popravka, sanacija. Ako je lift u redu, dobija se atest o kvalitetu lifta, takozvani godišnji pregled lifta", objašnjava profesionalna upravnica Sanja Živkov.

Foto: Printscreen/RTS

Kad popravke plaćaju stanari

Ti pregledi se plaćaju iz tekućeg održavanja. Ukoliko se otkrije neki veći nedostatak ili se utvrdi da je neophodna kompletna reparacija lifta ili zamena, stanari to moraju dodatno da plate. Odnedavno su na raspolaganju i krediti banaka.

"Dobijaju spisak potencijalnih izvođača i spisak bankarskih uslova, oni biraju, kreditiranje je moguće do sedam godina. Nema više javne nabavke, nema više čekanja, postoje samo dve sednice. JP Gradsko stambeno je nadzor nad izvođenjem radova i jemac, odnosno garant za vraćanje kredita u ime stambene zajednice", ističe Igor Ćurčić iz JP "Gradsko stambeno".

Škole ne obrazuju montere liftova

Gradsko stambeno održava oko 6.300 liftova u Beogradu. Pošto u našim školama od juna 1991. ne postoje obrazovni profili za montere liftova i servisere, majstore koji rade na ovim poslovima obučavaju sami. Zanat uče uz starije i iskusnije.

"Još uvek ima dobrih mašinskih, elektrotehničkih škola koje daju dobre kadrove koje nije teško obučiti za poslove (opravke) liftova. To su uglavnom generacije koje dosta poznaju i elektroniku i informacione tehnologije, a novi liftovi više traže ta znanja nego ono znanje klasične mehanike", navodi Ćurčić.

Sanja Živkov ukazuje da privatni majstori, da mogli da vrše servis i popravku na liftovima novije generacije nekih novih brendova, moraju da prođu obuku u predstavništvu firme koja ih proizvodi.

Ipak, ovi obrazovni profili se ne vraćaju u naše škole. Sa druge strane, gradilišta su na svakom koraku, zgrade su uglavnom sa više spratova, a osim putničkih, sve je više i liftova za automobile. Posla će za majstore sigurno biti jer, bez obzira na to što su novi, i za te liftove obavezni su mesečni i godišnji pregledi.

(Kurir.rs/RTS)