Na tačno 1.000 dana od početka sukoba u Ukrajini, situacija na ratištu ulazi u novu fazu. Najnoviji događaji, uključujući napade ukrajinskih snaga balističkim raketama na skladišta oružja unutar Rusije, podstakli su brojne reakcije širom sveta.
U emisiji Puls Srbije gosti emisije Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije, Velibor Stević, pukovnik u penziji, Vladimir Kljajić, politikolog i Branko Nadoveza, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju i redovni profesor Fakulteta bezbednosti, diskutovali su o posledicama ovih udara, ulozi Bajdenove administracije i mogućem uticaju novog američkog predsednika Donalda Trampa na rešenje sukoba.
Miletić se najpre dotakao vesti o tome da je Ukrajina balističkim raketama pogodila skladište oružja na teritoriji Rusije.
- Prema informacijama koje posedujem, zaista je pogođeno skladište municije, koje je ipak bilo delimično zaštićeno. Pretpostavlja se da su korišćene satelitski navođene rakete, izuzetno precizne, koje praktično mogu kroz prozor da uđu i nanesu štetu. Međutim, Moskva se još nije zvanično oglasila i potvrdila upotrebu ovih raketa. Jasno je da Ukrajina, uz odobrenje, jedva čeka da koristi ovakve sisteme. Ovo je ozbiljan problem, jer dolazi od američke administracije koja je sada u tehničkom mandatu. Trenutno nemaju podršku američkog naroda, koji je na izborima jasno odabrao političku opciju za naredni period. To stvara diskontinuitet u politici podrške Ukrajini. Kako su naglasili i Donald Tramp i budući državni sekretar, jasno je rečeno da neće biti nastavka podrške za rat, već će se težiti rešenju konflikta - rekao je Miletić i dodao:
- Odluka Bajdenove administracije, stoga, predstavlja zloupotrebu trenutne pozicije i dodatno uvlači Evropu u konflikt, dok Ukrajini donosi još veću tragediju. Te rakete neće promeniti tok rata. Mogu izazvati štetu i žrtve u Rusiji, ali neće rešiti sukob. S obzirom na to da nova administracija dolazi za dva meseca, ovo samo povećava tragedije i komplikacije.
Potom je spomenuo direktno učešče SAD-a kroz upotrebu sofisticiranih raketa.
- Te rakete su vrlo sofisticirane i zahtevaju američku tehničku podršku, uključujući rad sa satelitima za precizno navođenje. Ako je u pitanju raketa ATACMS, jasno je da su SAD direktno umešane. S druge strane, ako su to Storm šedou rakete, onda su odgovorne britanske ili francuske posade. U svakom slučaju, ovo je situacija "na ivici noža." Ako se ove rakete masovnije upotrebe, Rusija će držati ključeve Trećeg svetskog rata.
Stević se potom dotakao vesti o tome da je Vladimir Putin je potpisao ukaz o promeni ruskih nuklearnih pravila.
- Ova informacija zaista zvuči ozbiljno, ali treba je sagledati u kontekstu. Eksplozija u skladištu municije, bez obzira na njen uzrok, Ukrajina će sigurno pripisati sebi kao signal eskalacije. Što se tiče promena u nuklearnoj strategiji Ruske Federacije, to nije iznenađenje. Rusija je već ranije najavljivala ove poteze. U ovom trenutku, Putin je samo dao nalog za raspoređivanje specijalnih kontejnera širom Rusije, što je deo njihovog vojnog plana. Vojska funkcioniše po unapred definisanim planovima upotrebe, a ne ad hoc. Što se tiče mogućnosti nuklearnog rata, niko to ne želi. Ovaj sukob se koristi i kao poligon za testiranje naoružanja, uključujući nove rakete - rekao je Stević.
Stević je potom objasnio više o novim raketama i koliko su opasne:
- Reč je o raketama koje nisu nove, već proizvedene 1980-ih godina, ali su unapređene modernim tehnologijama. Njihov domet je oko 300 kilometara, ali zbog potrebe da se ispaljuju iz sigurnijih pozadinskih pozicija, efektivni domet se smanjuje na oko 200 kilometara. Glava rakete može sadržavati do 170 kilograma eksploziva, uključujući i kasetne bombe. Posebno zabrinjava to što ove rakete lete na visini od 50-60 kilometara, što ih čini teže oborivim u odnosu na krstareće rakete. Dok krstareće rakete mogu biti ometene, recimo dimnim zavesama, ove vertikalne rakete su mnogo izazovnije za neutralizaciju. Njihova upotreba može povećati broj žrtava, ali neće promeniti tok rata. Njihova upotreba povećava broj žrtava i dodatno komplikuje situaciju, ali ne donosi ključnu prednost na bojnom polju. Sve ovo vodi ka većoj tragediji, a ne rešenju konflikta.
Kljajić se dotakao Trampovog obećanja o brzom rešavanju sukoba.
- Tramp je zaista obećao da će sukob rešiti u roku od 24 sata, što je vrlo optimistično za ovako duboko ukorenjen konflikt. Međutim, trenutna situacija je takva da Bajdenova administracija ubrzano radi na obezbeđivanju finansiranja rata za naredni period. Na primer, već u oktobru je odobreno više od pola milijarde dolara pomoći Ukrajini, dok je Evropska unija obezbedila skoro 4 milijarde dolara. Ipak, eskalacija dolazi sa različitih strana. Moskva, na primer, dovodi dodatne snage, uključujući 11.000 vojnika iz Severne Koreje, što je nezapamćeno u istoriji sukoba u Evropi. Ovo predstavlja presedan - vojnici iz Azije bore se na evropskom tlu. To je potez koji jasno ukazuje na nameru eskalacije sukoba - rekao je Kljajić i dodao:
- Razlika je u tome što Zapad pruža finansijsku i logističku podršku Ukrajini, dok Moskva uvodi strane vojne snage direktno na ratište. To je potpuno drugačiji nivo umešanosti. Ukrajinske snage se bore na svom tlu, dok Moskva koristi strane vojnike da proširi sukob i zadrži teritorije koje su proglasile nezavisnost i koje je Putin već formalno pripojio Rusiji.
Nadoveza je istakao kako on vidi scenario eventualnog primirja ili trajnog mira, sada kada smo na 1.000 dana od početka sukoba.
- Ruska diplomatija je od početka sukoba pravila velike greške. Iako su jasno definisali da će upotrebiti nuklearno oružje samo u slučaju kopnene invazije NATO-a, nisu uspeli da spreče naoružavanje Ukrajine, dolazak instruktora, pa čak ni dobrovoljce. Sve to je omogućilo Zapadu da deluje u okviru svog pravnog sistema, gde ono što nije izričito zabranjeno - smatra se dozvoljenim. Kada govorimo o rešenju sukoba, Tramp dolazi na vlast s obećanjem da će rešavati velike probleme, ne samo u Ukrajini već i globalno, uključujući i probleme Srbije u vezi s Kosovom - rekao je Nadoveza i dodao:
- Na osnovu mojih analiza, vidim dva moguća scenarija:1. Puni povratak Ukrajine pod kontrolu Rusije: Ovo bi bio najpravedniji ishod prema istorijskom i međunarodnom pravu. U najmanju ruku, Rusija bi mogla pripojiti teritorije do reke Dnjepar, uključujući Odesku oblast. Ako bi se sve završilo samo na Donjecku i Lugansku, postavilo bi se pitanje - čemu su služile sve ove žrtve i razaranja, ako je to moglo biti postignuto još 2014. bez ispaljenog metka? 2. Redefinisanje Ukrajine: Ukrajina bi mogla postati federalizovana država s pravima i Rusima i Ukrajincima, uz novi naziv, poput "Ukrajina-Nova Rusija". Njena suverenost bila bi ograničena međunarodnim ugovorima, slično kao što je Austrija nakon Drugog svetskog rata. To bi značilo obavezu da ne ulazi u NATO ili Evropsku uniju, uz garancije Saveta bezbednosti i velikih sila.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs