Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se odobrava ažurirana nuklearna doktrina, po kojoj bi Rusijamogla da iskoristi nuklearno oružje ukoliko bude napadnuta čak i konvencionalnim projektilima.
"Ruska Federacija sprovodi nuklearno odvraćanje u odnosu na potencijalnog neprijatelja, što podrazumeva pojedinačne države i vojne koalicije (blokove, saveze) koje Rusku Federaciju vide kao potencijalnog neprijatelja i poseduju nuklearno i (ili) druge vrste oružja za masovno uništenje ili značajno borbeni potencijal snaga opšte namene. Nuklearno odvraćanje se sprovodi i u odnosu na države koje obezbeđuju teritoriju, vazdušni i (ili) morski prostor pod svojom kontrolom i resurse za pripremu i sprovođenje agresije na Rusku Federaciju", navodi se u dokumentu.
Rusija je nasledila nuklearno oružje od Sovjetskog Saveza i veruje se da ima najviše bojevih glava na svetu. Procene su da Putin kontroliše oko 5.580 bojevih glava, a prema procenama Federacije američkih naučnika (FAS). Iste podatke navode i Statista i Asocijacija za kontrolu naoružanja.
Od toga oko 1.200 je rashodovano, ali uglavnom netaknuto, a oko 4.380 je u zalihama za operativne snage, prema FAS-u. Od uskladištenih bojevih glava, 1.710 strateških bojevih glava je raspoređeno: oko 870 na balističke rakete na kopnu, oko 640 na balističke podmornice, a moguće i 200 na baze teških bombardera, naveo je ranije FAS. Ovakvi brojevi znače da bi Rusija mogla višestruko da uništi svet. Isto bi mogle i Sjedinjene Države, s obzirom na sopstvene zalihe (procene su da imaju između 5.044 i 5.748 bojevih glava).
Tokom Hladnog rata, Sovjetski savez imao je oko 40.000 bojevih glava, dok je SAD maksimalno brojao oko 30.000.
Pod kojim uslovima će Rusija da upotrebi nuklearno oružje?
Rusija je još 2020. godine objavila nuklearnu doktrinu gde se govori o situacijama u kojima bi predsednik Rusije razmotrio korišćenje nuklearnog oružja - uglavnom kao odgovor na napad upotrebom nuklearnog ili drugog oružja za masovno uništenje, ili na upotrebu konvencionalnog oružja protiv Rusije "kada je samo postojanje države ugroženo".
Putin je potom krajem septembra ove godine pričao o izmenama ove doktrine, da bi danas i potpisao ukaz kojim je sebi dao odrešene ruke da "pritisne crveno dugme". Izmene uključuju proširenje pretnji pod kojima bi Rusija razmišljala o nuklearnom udaru, uključivanje saveznice Belorusije pod nuklearni kišobran i to da se napadom smatra suparnička nuklearna sila koja podržava konvencionalni udar na Rusiju.
Može li Rusija još da se nuklearno obezbedi?
Sjedinjene Države su u svom pregledu nuklearnog položaja iz 2022. navele da Rusija i Kina proširuju i modernizuju svoje nuklearne snage i da će Vašington slediti pristup zasnovan na kontroli naoružanja kako bi sprečio skupe trke u naoružanju.
"Dok su ruske nuklearne izjave i preteća retorika razlog za veliku zabrinutost, ruski nuklearni arsenal i operacije su se malo promenili od naših procena za 2023. osim tekuće modernizacije“, naveo je FAS u svojoj analizi ruskih snaga iz 2024.
Ipak, tada su naveli da broj bojevih glava dodeljenih ruskim strateškim snagama u budućnosti može da se poveća pošto će rakete sa jednom bojevom glavom biti zamenjene raketama opremljenim sa više bojevih glava.
Da li se već uveliko radi na tome nije poznato, pošto nije najjasnije kakav su uticaj imale sankcije zapada na nuklearni razvoj Rusije.
Ko može da naredi lansiranje nuklearne rakete?
Predsednik Rusije Vladimir Putin donosi konačnu odluku o upotrebi ruskog nuklearnog oružja. Takozvana nuklearna aktovka, ili "Čeget" (nazvana po planini Čeget na Kavkaskim planinama), uvek je uz predsednika.
Aktuelni ruski ministar odbrane, Andrej Belousov, i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, navodno takođe imaju takve aktovke.
U suštini, aktovka je komunikacioni alat koji povezuje predsednika sa njegovim vojnim vrhom, a odatle i sa raketnim snagama preko veoma tajne "Kazbek" elektronske komandne i kontrolne mreže.
Kazbek podržava još jedan sistem poznat kao Kavkaz.
Snimak koji je prikazala ruska televizija Zvezda 2019. godine, pokazao je, kako se navodi, jednu od aktovki sa nizom dugmadi.
U odeljku koji se zove "komanda" nalaze se dva dugmeta: belo dugme "pokreni" i crveno dugme "otkaži".
Aktovka se aktivira specijalnom karticom, navela je Zvezda. Ako bi Rusija mislila da je suočena sa strateškim napadom, predsednik bi preko aktovki uputio direktno naređenje za lansiranje komandi Generalštaba i komandnim jedinicama rezerve koje imaju nuklearne šifre. Takva naređenja brzo se spuštaju niz različite komunikacione sisteme do jedinica strateških raketnih snaga, koje bi potom udarile na neprijatelja.
Ako se potvrdi nuklearni napad, Putin bi takođe mogao da aktivira takozvanu "Mrtvu ruku" ili "Perimetar", u krajnjoj instanci: u suštini kompjuteri bi odlučili o sudnjem danu lansiranjem čitavog ruskog arsenala ako se rukovodstvo Kremlja suoči sa uništenjem. Rusija nije rekla ništa o ovom sistemu ili o tome koliko je ažuriran od vremena SSSR-a, tako da je njegov status nejasan.