Pred narodnim poslanicima uskoro će se naći Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, koji će inostranim univerzitetima omogućiti poslovanje u Srbiji, a više prestižnih stranih univerziteta već je iskazalo interesovanje da otpočne s radom u našoj zemlji!
Kako je otkrila ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović na sednici Odbora za obrazovanje, među njima su i prestižni italijanski Luis i Bokoni, kao i globalno cenjeni Tehnički fakultet iz Minhena, koji se nalazi na 47. mestu na prestižnoj Šangajskoj listi. Prema rečima ministarke, oni bi u Srbiji prevashodno ponudili master i doktorske studije.
Tehnički univerzitet u Minhenu je inače prepoznat kao jedan od najboljih tehničkih univerziteta u Nemačkoj i jedan od najboljih istraživačkih univerziteta u EU i nudi izbor od 181 studijskog programa na sedam fakulteta (Fakultet računarstva, informacija i tehnologije, Fakultet za inženjering i dizajn, Fakultet prirodnih nauka, Škola prirodnih nauka (School of Life Sciences), Medicinski i zdravstveni fakultet, Fakultet za menadžment i Fakultet društvenih nauka i tehnologije). Današnji Tehnički univerzitet u Minhenu osnovao je kralj Ludvig II od Bavarske davne 1868. godine kao politehničku školu, a od početka 20. veka iznedrio je 19 nobelovaca.
Međunarodne studije
Inače, valja pomenuti i da više od 1.300 srpskih studenata studira na nemačkim univerzitetima, te je, kao što je i sama ministarka prosvete rekla, dobra stvar što će studenti moći da pohađaju studije inostranih fakulteta, ali u svojoj zemlji.
Italijanski Luis je privatni univerzitet sa sedištem u Rimu, koji ima oko 9.000 studenata, nastao je iz pređašnje institucije "Pro Deo" između 1974. i 1978. godine. Studentima nudi inovativni pristup u sklopu četiri odeljenja: Ekonomija i finansije, Biznis i menadžment, Pravo i Političke nauke. Od pre nekoliko godina otvoren je i za internacionalne studente, a 40 odsto njihovih programa je na engleskom jeziku.
Privatni Univerzitet Bokoni iz Milana je u krugu najtraženijih za studiranje u oblasti ekonomije, menadžmenta i finansija, a osnovan je 1902. godine. Svake godine šalje oko 4.000 studenata u inostranstvo na praksu i razmenu, a na svoje programe primaju više od 1.600 međunarodnih studenata. Nude studije iz oblasti ekonomije, menadžmenta, prava, političkih nauka i računarskih nauka.
Ministarka Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da je predložena dopuna Zakona o visokom obrazovanju demografska mera, koja će ponuditi mladim ljudima, a nije ih mali broj, da svoje master, doktorske ili osnovne studije završe u Srbiji.
- Ako težimo nekim evropskim standardima i konkurenciji, a ja bih rekla i većoj mogućnosti naših mladih ljudi da uče u svojoj zemlji, da njihove porodice budu finansijski manje opterećene za stanarinu, za ishranu, na kraju, da budemo jedan od evropskih univerzitetskih centara gde će dolaziti i deca iz čitavog regiona - rekla je ona.
Princip finansiranja
Đukić Dejanović je demantovala da će se strani fakulteti finansirati iz republičkog budžeta:
- Najbolji kandidati i na ovim studijama eventualno mogu biti stimulisani, kao što su stimulisani i na našem fakultetu, ali ni jedan jedini dinar neće iz budžeta Srbije otići stranim univerzitetima.
Pojasnila je i da strane visokoškolske ustanove neće ulaziti u prosvetni sistem Srbije:
- One su samo locirane u Beogradu. Izuzev toga što oni imaju lokaciju u Srbiji, ne ulaze u naš sistem, ne dajemo im ništa više.
I predsednica Skupštine Ana Brnabić je prošle nedelje, tokom zvanične posete Rimu, izjavila da očekuje da će tokom 2025. godine biti potpisani prvi ugovori sa univerzitetima u Italiji, kao što su Luis i Bokoni, kako bi otvorili svoje ispostave u Srbiji, te da će to našu zemlju postaviti kao obrazovni centar Balkana.
Takođe, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je govorio o tome da je država pokrenula pregovore s nekim stranim univerzitetima kako bi došli u Srbiju, što bi, prema njegovim rečima, našim ljudima umanjilo troškove studiranja.
Podsetimo, rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić uputio je u petak otvoreno pismo članovima Odbora za obrazovanje i nauku, u kojem je naveo da je akademska zajednica protiv predloga o stranim univerzitetima i da je to diskriminacija domaćih fakulteta. Odbor je na sednici održanoj pre dva dana podržao većinom glasova Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović istakla je da će Ministarstvo prosvete praviti sporazume o saradnji s renomiranim stranim univerzitetima. Kako su objasnili u Ministarstvu prosvete za Kurir, osnovni uslov za izdavanje dozvole za rad jeste da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište, a ima predstavništvo koje se nalazi u Republici Srbiji.
- Navedene ustanove vode evidencije i izdaju javne isprave prema propisima države u kojoj su akreditovana i navedene isprave se smatraju stranim visokoškolskim ispravama, što znači da u Republici Srbiji takve isprave moraju da budu priznate da bi mogle da se koriste - objasnili su. To u praksi znači da će diplome stečene na tim univerzitetima morati da budu nostrifikovane kako bi važile u Srbiji.
Činjenice / O stranim univerzitetima koji bi mogli doći u Srbiju
Tehnički fakultet iz Minhena
- globalno cenjen u svetu, nalazi se na 47. mestu na Šangajskoj listi
- nudi izbor od 181 studijskog programa
- ima sedam fakulteta - Fakultet računarstva, informacija i tehnologije, Fakultet za inženjering i dizajn, Fakultet prirodnih nauka, Škola prirodnih nauka (School of Life Sciences), Medicinski i zdravstveni fakultet, Fakultet za menadžment i Fakultet društvenih nauka i tehnologije
- trenutno ima 53.000 studenata, od kojih je 45 odsto iz inostranstva
- zapošljava 666 profesora, a iznedrio je 19 nobelovaca
- školarina za studente iz zemalja van EU iznosi 2.000 ili 3.000 evra po semestru, u zavisnosti od programa za osnovne studije, i 4.000 ili 6.000 evra po semestru za master studije
Univerzitet Luis iz Rima
- ima oko 9.000 studenata
- studentima nudi obrazovanje u sklopu četiri odeljenja: Ekonomija i finansije, Pravo, Biznis i menadžment i Političke nauke
- školarina iznosi 12.000 evra za osnovne i 13.000 evra za master studije
Univerzitet Bokoni iz Milana
- ima oko 15.000 studenata, od čega je 3.700 iz inostranstva
- nudi studiranje u oblasti ekonomije, menadžmenta, pravnih studija, političkih nauka, podataka i računarskih nauka sa sve većim fokusom na AI
- školarina iznosi oko 13.000 evra za osnovne i 14.000 evra za master studije