Pevačica Vanja Mijatović 2013. doživela je tešku saobraćajnu nezgodu posle koje se mesecima oporavlja, te je čak morala ponovo da uči da hoda, a pored toga na nju je sve to ostavilo i psihičke posledice.
Ona se prisetila jednom prilikom agonije kroz koju je prošla, te nije uspela da ne zaplače. Vanja je u automobilu u trenutku nesreće bila sa kolegama Anom Sević i Stefanom Petruševićem dok su se vraćali sa jednog humanitarnog koncerta.
Mijatovićka ističe da je danas zahvalna na svemu, upravo zbog te nesreće.
"Posle udesa kada sam shvatila da mogu, da ja mogu da podignem ovu čašu, da dođem do studija i tako dalje, jer to nisam mogla, zamalo da ostanem, neću ni da izgovaram te reči, ja onda shvatim šta je meni pruženo i šta sam ja imala onda kada sam bila nezadovoljna. Hvala Bogu što me je ostavio u životu i na nogama, to je bila lekcija koja mi je nažalost bila potrebna. Ja se nadam, da ovako kada pričam možda ljudima dođe do mozga. Ne treba da čekaju takvu opomenu - započela je Vanja, pa se prisetila detalja kobnog dana:
"Ja nisam bila u nesvesti, sećam se svega, samo je jedan momenat bio izbrisan iz mog pamćenja. Ana Sević, Stefan Petrušić i ja smo bili u autu, vraćali smo se sa humanitarnog koncerta iz Novog Sada. Tu gde je sada naplatna rampa, tu smo imali udes, gde je betonski stub. Tada se gradila rampa, nije bilo osvetljeno, vejao je sneg. Nije bilo znaka da su radovi na putu. Prosto se desilo, nismo stigli da odreagujemo adekvatno. Sutra noć je devojka poginula na tom mestu, kada sam to saznala palo mi je jako teško, jer to si mogao da budeš ti. Ja sam sedela pozadi, došla je hitna pomoć i bila je tu jedna gospođa koja me je tešila i polivala vodom. Ja sam sedela i samo sam im rekla da me usprave, došla je hitna pomoć, činilo mi se kao da je prošlo dva sata, ali to je taj momenat i subjektivni osećaj. Odvezli su me u hitnu, Ana i Stefan su bili uz mene do ujutru. Rasekli su to na meni, sako i pantalone i stavili na skener. To je bio četvrtak, a ja treba da radim u subotu, ja razmišljam kako ću da radim, mnogo me boli. Dolazi doktor i počinje da priča šta sam sve polomila, posle trećeg nisam ni slušala više, samo sam pitala koliko traje oporavak, rekli su mi minimum šest meseci. Onda sam ja tu ukapirala ozbiljnost, išla sam u šok sobu. U glavi mi je bilo da je to to i da idem samo na bolje. Ja sam bila pozitivna, tešila sam ljude oko sebe, znam da im je bilo teško, ja sam ih tešila".
Kurir / Lazar Stanušić / Blic
Pogledajte zanimljiv isečak iz emisije "Stars"