"Ruska agresija je već izazvala povećanje izdataka za odbranu u Evropi. Međutim, možda će biti potrebno više za podršku Ukrajini, suprotstavljanje agresivnoj regionalnoj politici Moskve velikih razmera i rešavanje problema produbljivanja strateške konkurencije sa Kinom", naveo je u izveštaju Džordž Ferguson, šef analitičkog odeljenja "Bloomberg Intelligence".
Prema prognozama analitičara, 15 najvećih evropskih država članica NATO će verovatno morati da povećaju svoje godišnje vojne investicije za 340 milijardi dolara, podižući ukupan godišnji budžet za odbranu na 720 milijardi dolara.
Eksperti su se osvrnuli i na Trampovu predizbornu kampanju, koja je najavila da će oslabiti bezbednosni odnos SAD sa Evropom, i njegove pretnje tokom njegovog prvog mandata da će se SAD povući iz NATO ako saveznici ne povećaju vojnu potrošnju.
Bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi takođe je naveo da će Evropa morati da proširi svoje odbrambene industrijske kapacitete kako bi osigurala da osnovne vrednosti regiona ne nestanu.
Analitičari navode da su Evropi hitno potrebni borbeni tenkovi, artiljerijski topovi i borbena vozila pešadije za kopnene snage, kao i avioni za podršku kao što su avioni za dopunjavanje goriva, avioni za transport trupa i avioni za borbu protiv podmornica.
Stručnjaci su takođe naveli da će vojne industrijske kompanije "Leonardo SpA", "Airbus SE", "BAE Systems Plc" i "Rolls Royce Holdings Plc" verovatno imati koristi od povećane potrošnje.
Nakon decenija nedovoljnog ulaganja od Hladnog rata, ponovno naoružavanje u ovoj skali moglo bi da potraje više od 10 godina na kontinentu, procenjuju analitičari, pošto, kako napominju, "zaostaci izvođača rastu, a lanci snabdevanja u vazduhoplovstvu i odbrambenom sektoru su već rastegnuti".
Međutim, dodaju eksperti, malo je verovatno da će mala odbrambeno-industrijska baza regiona moći da obezbedi sve što je potrebno u kratkom i srednjem roku.
Analitičari smatraju da bi, uprkos poteškoćama, Evropa trebalo da promeni svoj pristup budžetskim prioritetima, jer je, kako ocenjuju, bezbednosna pretnja postala prevelika da bi se ignorisala.