Poslovni put jednog Jagodinca i njegovog kolege pretvorio se u moru o kojoj on ne prestaje da priča već nekoliko dana...
Nije im prvi put da su boravili u inostranstvu, a u Istanbulu su, šta više, bili već dva puta ove godine. Međutim, desilo im se ono, zbog čega su se ranije sami smejali onima koji su to doživeli!
Umesto da se vrate u petak, letom do Niša, za koji su uredno imali kupljene i čak čekirane karte, srpski biznismeni, su doputovali dan kasnije.
- Istanbul je veliki grad, metropola sa više od 15.000 miliona sanovnika! Grad ko dve Srbije - po ko zna koji put T. S. priča šta ih je zadesilo među Turcima, kao da se pravda.
- Bio sam i ranije tamo. Znam kud se ide, koliko vremena treba da se stigne do nekih mesta, a kad se vraćamo kući, strogo vodimo računa da budemo tačni. I sad smo nas dvojica krenuli tri sata ranije iz hotela. Ali, kako je bio petak, pa još kiša, jedva smo stigli na aerodrom - objašnjava šireći ruke.
Lako je zamisliti kako su se od ulaza dali u trk kroz gužvu niz hodnike aerodroma...
- Uspeli smo da čekiramo karte, al' džabe. Avion odlete bez nas! Kao da nas je neko polio hladnom vodom - nastavlja.
Kaže da su u Istanbulu trenutno aktivna dva od tri međunarodna aerodroma. Novi "Istanbul" aerodrom na evropskoj strani grada i aerodrom "Sabiha Gokčen" na azijskoj strani.
U međuvremenu, aerodrom "Ataturk", koji je nekada bio glavni, zatvoren je za civilni putnički saobraćaj posle otvaranja novog aerodroma, koji se smatra najvećim u Evropi.
- Sto me voda oblilo! Onako znojav, zadihan, došlo mi bilo da se izvičem dobro! Pa pogledam okolo, ljudi kunjaju na stolicama, gledaju u telefone, neki ljuti, drugi umorni...Ko zna gde su krenuli...
Prvo su se javili porodicama i upravi firme pa tek onda otišli da vide kad je sledeći avion ka Srbiji.
- Kupili smo nove karte, ali let je bio tek za 12 sati! Nije nam palo na pamet da se vraćamo u grad! - smeje se.
Pridružili su se, kaže, ostalima koje je poterao maler u kišnom Istanbulu!
- Bilo je tu ljudi na prekookeanskim letovima. Šta će, čekaju! Probali smo i da spavamo, a ono svakojake crne misli prolaze kroz glavu, nema sna. Setio sam se u jednom trenutku filma "Terminal" o onom čoveku koji je silom neprilika ostao da živi na aerodromu. Kako smo čuli da se otvara gejt za Niš, prvi smo ustali i krenuli, samo da ne zakasnimo - završava s osmehom svoju priču.
Kurir.rs/Informer/B.V.