Junajted grupa sprema još jednu podvalu koju će izvesti preko svojih medija i nevladinih organizacija. U glavnoj ulozi je Balkan free media initiative (BFMI), organizacija koja ističe svoju nezavisnost a zapravo je interesno usko povezana sa Junajted grupom.
Naime, BFMI će danas predstaviti svoj novi izveštaj o medijskoj situaciji u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Bugarskoj, Grčkoj i Sloveniji, uz najavu da je reč o ekskluzivnom događaju u Evropskom parlamentu. Međutim, kada se stvar demistifikuje i akteri stave u stvarni kontekst, događaj na koji poziva BFMI je ništa drugo nego obračun Dragana Šolaka i njegove Junajted grupe sa konkurencijom u ovim zemljama.
Novi izveštaj BFMI, ako je suditi po prethodnim izveštajima, nema nikakve veze sa objektivnim pogledom na medije i brigom o medijskim slobodama, već služi isključivo za zaštitu poslovnih interesa Junajted grupe. Mediji Junajted grupe će, očekuje se, u svom maniru pokušati da povežu ovaj izveštaj sa Evropskim parlamentom i tako mu daju na težini, a istina je da je prostor za prezentaciju obezbedio evroparlamentarac iz Bugarske Andrej Kovačev, čije je delovanje u pojedinim situacijama išlo u korist Junajted grupe.
POVEZANOST JUNAJTED GRUPE I BFMI
U kontekstu sprege Junajted grupe i BFMI, koju smo u nastavku ovog teksta podrobno objasnili, nije zanemarljivo i to što će u predstavljanju ovog izveštaja i prigodnom panelu učestvovati i news direktor televizije N1 Igor Božić, a moderator će biti Piter Horoks, koji je predstavljen kao bivši direktor BBC i aktuelni član Content Board britanskog Ofcom (Office of Communications). U najavi je, međutim, sakrivena krucijalna činjenica, a to je da Horoks istovremeno sedi na mestu člana Komiteta menadžera organizacije BFMI i na mestu savetnika Uredničkog kolegijuma televizije N1 koja je u vlasništvu Junajted grupe.
Ovo naravno nije prvi put da se Junajted grupa preko mreže svojih i javnih i tajnih saradnika obračunava sa konkurencijom. Na njihovoj meti u više navrata našla se i Wireless media group (WMG), jedan pokušaj diskreditacije serviran je upravo uz pomoć prethodnog izveštaja BFMI. Naime, tekst koji su tada preneli Šolakovi mediji plasiran je kao analiza takozvanih nezavisnih istraživača. Na delu je ponovo bio dobro razrađeni Šolakov mehanizam za uništavanje konkurencije u kojem značajnu ulogu imaju i, za širu javnost nevidljive, poluge pomoću kojih UG stara privid objektivnosti i nezavisnosti.
Motivi za organizovanje napada na WMG mogu se pronaći u novom odnosu snaga u segmentu medijske promocije evropskih vrednosti. WMG je preuzela primat u promovisanju evrointegracija, pruža snažnu medijsku podršku evropskom putu Srbije i učvršćuje dobru saradnju s evropskim organizacijama. Jednostavno, UG više nema ekskluzivnost u tom segmentu. Uostalom, od nedavno se u medijima Junajted grupe mogu čuti i prilično oštre kritike prema EU i nekim međunarodnim institucijama, što samo uvećava sumnju u iskrenost ove kompanije kada je reč o njenoj posvećenosti evropskim vrednostima.
LOBIRANJE HIGHGATE-a
Nemoć UG da parira WMG na ovom terenu pokrenulo je uhodani mehanizam za uklanjanje konkurenata, koji se ovoga puta usmerio na njihovo diskreditovanje preko naručenih istraživanja. Za ove svrhe Šolakov mehanizam je nadograđen i glavne udarne igle su organizacija Balkan free media i lobisti iz moćne kompanije Highgate, o kojoj je Kurir već pisao kao unajmljenom savezniku Šolaka.
Jedan ogroman kiks razotkrio je sve. Naime, mediji UG su tekst o WMG preneli kao istraživački članak Međunarodnog pres instituta (IPI). Desilo se da je tekst na internet stranici IPI najpre potpisan kao delo Britanca Jan Peter Westada, ali je ubrzo "autor" promenjen i umesto njegovog imena navedena je organizacija Balkan free media. Ono što je najintrigantnije u ovoj zavrzlami jeste činjenica da je prvobitno potpisani Britanac radio za Highgate, dakle lobističu kuću koju i Šolak koristi za svoje poslove, a sada je uposlenik britanske vlade. Zanimljivo je i da je Westad, dok je bio zaposlen u Highgate, radio intervju sa direktorkom Balkan free media Antoanet Nikolovom, koja istovremeno radi za Novu, Šolakov medij u Bugarskoj. To je tek jedan u nizu dokaza da postoji sprega između UG i pojedinih aktera koji se javno predstavljaju kao nezavisni istraživači, komentatori, analitičari, novinari, konsultanti...
Struktura mehanizma Dragana Šolaka, kojim on sklanja konkurenciju i tako sebi obezbeđuje nesmetani rast bogatstva, izuzetno je razgranata, ali glavne poluge svakako su lobističke kuće poput Highgate, nevladine organizacije poput Balkan free media i Crte, naravno i mediji od kojih su najagilniji N1, Nova i Danas. U mehanizam su uklopljene i advertajzing agencije koje posluju i van granica Srbije, baš kao i kablovski operateri širom regiona.
S obzirom na povezanost određenih aktera i organizacija sa Junajted grupom, postavlja se ozbiljno pitanje da li izveštaji, članci i analize takvih organizacija i pojedinaca mogu biti predstavljani i uvažavani kao objektivni, nezavisni i relevantni u sagledavanju medijske ili bilo koje druge situacije. Bojazan da su i današnja prezentacija novog izveštaja BFMI i panel diskusija zapravo delovanje pod uticajem određene interesne grupe je više nego opravdana ako se stvari izvedu na čistac. Panel diskusija na kojoj su govornici povezani sa jednim od medijskih izdavača, dok nema govornika koji bi predstavljali ostatak medijskog tržišta u Srbiji, ne može biti ništa do pristrasne i jednostrane predstave. Nije teško prosuditi za čiji interes je baš tako smišljeno.
Podsetimo, nedavno je Dragan Šolak pokrenuo još širu ofanzivu na svoje konkurente. Okidač je tada bila aktuelna antiruska atmosfera u kojoj je samo on video priliku da finansijski ošteti svoje takmace u oblasti medija, među kojima se našao i Kurir.
Servirajući dezinformacije i frizirajući izveštaje o medijskom sadržaju, Šolak je upregao čitavu mašineriju da ono što je samo on video prikaže kao objektivnu istinu na osnovu koje će i drugi odlučivati. Koristeći svoj mehanizam za uništavanje konkurencije, on se postarao da drugi, mnogo veći igrači od njega, preusmere svoje poslovne odluke tako da idu u njegovu korist.
PISMO IZ EVROPSKOG PARLAMENTA
Početak ovog napada u Šolakovoj režiji dešava se pojavom jednog pisma koji su, da stvar bude intrigantnija, videli samo određeni mediji i na takvoj osnovi gradili svoju, odnosno njegovu priču. U cilju pojačavanja važnosti, dešava se da su potpisnici pisma pojedini evroparlamentarci. Oni se na ovaj način obraćaju velikim svetskim kompanijama sa zahtevom da se ne reklamiraju u tačno naznačenim medijima u Srbiji i Bugarskoj koji, kako oni tvrde, podržavaju "prorusku ratnu propagandu". I na kraju, grupa evroparlamentaraca okupljena za ovu misiju zasnovala je svoj zahtev na analizi tri organizacije o stanju medija u Srbiji i Bugarskoj.
Sve je dakle upakovano da se lako proguta udica i ulovi novac od eventualno promenjene politike oglašavanja velikih brendova, a to znači preusmeravanje toka reklamnog novca u džep Šolaka sa potpuno lažnim imidžom evropejca i antiruskog igrača. Međutim, stvari ni izbliza nisu takve kakvim ih Šolak predstavlja.
Na polju geopolitičkih prestrojavanja Dragan Šolak je umeo ozbiljno da proklizava, ma kako glasno i uporno ponavljao mantru da je čovek na koga Zapad može da računa. Pogotovo je to postalo jasno kada se saznalo za njegove ruske veze. Tako su slovenački mediji prošle godine otkrili da Šolak iza kulisa razvija svoj biznis sa uticajnim čovekom u ruskim krugovima - Volframom Kuonijem. Dakle, Dragan Šolak se kroz svoje medije predstavlja kao borac protiv „ruske propagande“, dok na drugoj strani ne ispušta priliku da zarad profita uspostavi vrlo dobre poslovne konekcije s Rusima.
Ova informacija o Šolakovom biznisu dala je sasvim nov kontekst za razumevanje njegovih poteza, pa tako i onog kada je pokušavao da preko antiruskog narativa proizvede štetu konkurentima iz Srbije. Istina je sasvim drugačija: on sve vreme igra tako da se, s jedne strane, predstavlja kao zapadni čovek, dok s druge strane, uspostavlja vrlo dobre poslovne konekcije s Rusima. Za čim će posegnuti, isključivo zavisi od njegovog trenutnog interesa.
I ovaj slučaj, kao i mnogi raniji pokušaji uništavanja konkurencije, ilustrativan je primer kako je Šolakova Junajted grupa uspostavila svojevrsni sistem spojenih sudova preko kojeg svaku pogodnu i za njih profitabilnu vest oblikuje po svom interesu i plasira je kao neupitnu i objektivnu informaciju.
Ovoga puta polazište akcije je Crta, kao koautor analize medijskog sadržaja na osnovu kojeg se gradi iskrivljena predstava o tome ko na domaćem tržištu širi prorusku propagandu i zato kod velikih stranih oglašivača treba da bude precrtan sa liste onih kojima se daje novac za reklamiranje. A Crta nije ništa drugo do organizacija koja čini jedan segment Šolakovog mehanizma za uništavanje konkurencije i, poput mnogih drugih nevladinih organizacija, služi isključivo za kreiranje prividnog poverenja u ovaj mehanizam i njegovu promociju pre svega van granica Srbije. Zato je izveštaj Crte, sačinjen u saradnji sa Balkan free media, još jednom organizacijom upitnog kredibiliteta, odlično poslužio Šolaku da uperi prst u koga god hoće od svojih konkurenata, optuži ga za propagandistu Moskve usred Beograda i tako pokuša da od njega načini neprijatelja za celu Evropu. U tom mešetarenju našao se i Kurir.
ULOGA BFMI
BFMI se i u ovoj priči istakao kao kanal preko kojeg se, zajedno sa Crtom, gradi narativ o ruskom uticaju na određene srpske medije. Dakle, BFMI je organizacija koja potpisuje izveštaj koji treba da bude vodič za buduću reklamnu politiku svetskih kompanija u Srbiji, a u njenoj upravi sede ljudi koje plaća Šolak.
Jedan od takvih je Piter Horoks, medijski veteran koji istovremeno sedi na mestu člana Komiteta menadžera organizacije BFMI i na mestu savetnika Uredničkog kolegijuma televizije N1 koja je u vlasništvu Junajted grupe. Pojednostavljeno rečeno, menadžer u organizaciji koja preporučuje svetskim kompanijama da se ne reklamiraju u targetiranim medijima u Srbiji je isti čovek koji je na platnom spisku Dragana Šolaka. I taj čovek, Piter Horoks, danas će biti moderator panela na kojem će se secirati medijska scena Srbije po uputstvima BFMI.
Andrej Kovačev je još jedan čovek koji povezuje današnji događaj sa događajem oko pisma evro poslanika u kojem se pozivaju svetske kompanije da se ne reklamiraju u pojedinim medijima u Srbiji. Dok će danas biti domaćin za prezentaciju novog izveštaja BFMI u Evropskom parlamentu, Kovačev je bio formalni nosilac čitavog poduhvata oko slanja pisma. Naime, on je uz sebe okupio još 15 poslanika Evropskog parlamenta iz različitog političkog spektra. On je inače poslanik bugarske opozicione stranke Greb. Nije zanemarljiva okolnost da Kovačev dolazi iz Bugarske, zemlje u kojoj je Šolakov biznis prilično razgranat.
Jedna od njegovih glavnih medijskih poluga u Bugarskoj je Antoanet Nikolova koja, baš poput Pitera Horoksa, radi za Šolaka, i to punih deset godina, ali i sedi na mestu direktora BFMI, dakle organizacije čija je navodna nepristrasna analiza pokrenula grupu evroposlanika na akciju, odnosno pisanje pisma. Nikolova je od jula 2014. zaposlena kao EU dopisnik u bugarskoj televiziji Nova, koja posluje u sistemu Šolakove UG. Zanimljivo je da se ovaj detalj ne pominje u njenoj zvaničnoj biografiji na internet prezentaciji BFMI.
Indikativna je i činjenica da je ovaj napad na konkurenciju u Srbiji krenuo iz Evropskog parlamenta. Naime, Kurir je pisao o razrađenoj šemi ovog biznismena koja mu omogućava da svoje interese progura i do najrazličitijih institucija, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Jedan od najslikovitijih primera kako to funkcioniše bila je situacija kada su Šolakovi lobisti na sve načine pokušavali da utiču na sadržaj izveštaja ove institucije o Srbiji i pominjanje Telekoma u njemu.
Kurir je tada otkrio da je od maja 2021. godine Junajted grupa sa svojim lobistima održala najmanje tri sastanka s predstavnicima Evropskog parlamenta, što je i zvanično evidentirano. Šolak je za ove poslove angažovao Highgate, konsultantsku kuću iz Londona, a najistureniji igrač bila je potpredsednica korporativnih poslova u UG Dragica Pilipović. Inače žena koja je dospela u top menadžment UG direktno sa direktorskog mesta u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Ma ko da mu je meta, Šolakov mehanizam za uništavanje konkurencije deluje po istom principu i koristi iste metode da netransparentnim kanalima prodre u različite institucije i pretvori ih u zaštitnike njegovog interesa i garante za dalje bogaćenje.