U Iraku danas počinje prvi popis stanovništva nakon skoro četiri decenije, a to izaziva bojazan od sukoba u zemlji koja je dugo poprište političkih podela.
Očekuje se da će popis imati velike posledice na raspodelu resursa u Iraku, raspodelu budžeta i planiranje razvoja.
Poslednji popis stanovništva u Iraku održan je 1987, još jedan je održan 1997. godine, ali nije bio sproveden u regionu Kurdistana pa se smatra nepotpunim i spornim.
Popis će biti prvi koji će koristiti napredne tehnologije za prikupljanje i analizu podataka, pružajući sveobuhvatnu sliku demografskog, socijalnog i ekonomskog stanja Iraka. Oko 120.000 popisivača će anketirati domaćinstva širom zemlje.
Međutim manjinske grupe, poput hrišćana, strahuju da će popis pokazati dratičan pad njihovog broja i doneti im smanjen politički uticaj i manje ekonomske koristi u krajnje sektaškom sistemu podele vlasti u toj zemlji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova uvešće policijski čas širom zemlje tokom popisa, ograničavajući kretanje građana, vozila i vozova između gradova, okruga i seoskih područja, sa izuzecima za humanitarne slučajeve.
Interno raseljeno stanovništvo tokom godina rata će se računati u oblastima u kojima su se od tada naselili, a ne u svojim izvornim mestima stanovanja. Popis neće obuhvatiti Iračane koji borave u inostranstvu ili one koji su prisilno raseljeni u druge zemlje.
Procenjuje se da danas Irak ima 44,5 miliona stanovnika. Popis će takođe razjasniti broj zaposlenih u javnom sektoru u regionu.
Po nalogu iračkog suda, popis stanovništva neće imati pitanja o etničkoj pripadnosti i sektaškoj pripadnosti, fokusirajući se isključivo na široke verske kategorije kao što su muslimani i hrišćani.
Ovaj pristup ima za cilj da spreči tenzije i osigura da popis služi razvojnim, a ne ciljevima podela. Popis će pratiti međunarodni posmatrači koji će putovati po iračkim provincijama kako bi procenili kvalitet podataka.
Popis na teritorijama kao što su Kirkuk, Dijala i Mosul gde je sporna kontrola između centralne vlade u Bagdadu i poluautonomne kurdske regionalne vlade na severu izaziva kontroverze.
Ali Arian Saleh, iz Ministarstva za planiranje, rekao je da su dogovori o tome kako da se sprovede popis u spornim oblastima postignuti na sastancima u kojima su učestvovali irački premijer, predsednik i visoki zvaničnici iz Kurdistana.
"Popisivači iz svih glavnih etničkih grupa Kurdi, Arapi, Turkmeni i hrišćani će sprovesti popis u ovim oblastima kako bi osigurali pravičnost", dodao je on.
Kurir.rs/Beta/AP/Preneo: D. P.
VIDEO