Lidera najveće opozicione partije Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa za mesec dana napustilo je četvoro poslanika, a počeo je da se osipa i poslanički klub Miroslava Aleksića, lidera Narodnog pokreta Srbije. Stručnjaci su složni u oceni da je Đilas nakon ovog debakla izgubio poziciju lidera opozicije, ali i ukazuju da ga na toj poziciji niko nije zamenio, te da je pitanje i hoće li, imajući u vidu da pravih kandidata zasad nema.
Naime, Đilasov poslanički klub u poslednje tri nedelje napustili su poslanici Željko Veselinović, Đorđe Đorđić, Sonja Pernat i Irena Živković, te su sa 16 spali na 12 poslanika, a juče je i poslanički klub Miroslava Aleksića ostao bez poslanice Slavice Radovanović, pa sada i oni broje 12 poslanika. Tako je poslanički klub Novi DSS-POKS-NADA postao najbrojniji među opozicionim klubovima u skupštini svrgnuvši Đilasov s prvog mesta.
Postavlja se logično pitanje - ko bi mogao da postane novi vođa opozicije.
Bez lidera
Politički analitičar Branko Radun za Kurir kaže da opozicija definitivno više nema lidera, te da je pitanje ko bi to uopšte mogao da bude i kada bi do tog novog pozicioniranja moglo da dođe.
"I pre nego što su Đilasa napustili ovi poslanici, on je imao pad popularnosti i ovo je samo dodatno evidentiralo tu činjenicu. E sada, on jeste izgubio autoritet, ali ga niko nije zamenio, pa opozicija sada nema lidera. Ko bi pak mogao da ispliva na njegovo mesto i pozicionira se kao lider građanske opozicije, zasad se ne zna, videćemo. Ima, recimo, šanse i lider Novog DSS Miloš Jovanović ili, recimo, Savo Manojlović, ali sve zavisi koliko budu mogli da pridobiju opozicione birače i kako će se ponašati. Neizvesno je, pogotovo imajući u vidu međusobnu borbu unutar građanskog dela opozicije", smatra Radun.
Ukazuje i na to da je opozicija građanska, a ne nacionalna, te da bi ljudi koji glasaju za nacionalne stranke pre glasali za vlast jer im je SNS bliži u tom smislu, što dodatno otežava pretpostavku o novom lideru opozicije.
"Svakako je opoziciona scena dinamična i propada još od decembarskih izbora. Naime, neka desna scena je potpuno propala, dok na građanskoj strani opozicione scene imamo konstantno razlaze i raspade, pa je tu bitka za pozicioniranje i u građanskom i u nacionalnom desnom delu unutar samih stranaka. Zato mislim da poslanik više ili manje nije suština, može neko sutra i da im priđe pa da povećaju brojno stanje, ali je suština u samim unutarstranačkim odnosima i predstavljanju biračima", zaključio je Radun.
Konstantna borba
I izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus" Predrag Lacmanović kaže za Kurir da se u opozicionim redovima konstantno vodi borba ko će biti na čelu opozicije i to je, ukazuje, glavni kamen spoticanja i razlog zašto nisu uspešniji.
"To će trajati dokle god budemo imali ovako veliki broj lidera manjih stranaka. Mogu da se bore za prevlast, ali prvo moraju da osvoje popularnost među građanima da bi imali veći legitimitet", jasan je Lacmanović.
Dodaje i da osipanje poslanika ne može pozitivno da utiče na delovanje opozicije.
"Sam broj poslanika bi trebalo da odslikava snagu neke partije, iako ni to nije tako jednostavno u uslovima u kojima obitava opozicija. Svakako, stranke i lideri moraju bolje da rade regrutovanje kadrova i dodeljivanje funkcija. No, drugi parametar snage neke stranke su ispitivanja javnog mnjenja. Nisu svi toliko informisani o broju poslanika ili članova stranke, te je pitanje koliko trenutno ovo utiče na rejting partije, iako dugoročno hoće uticati", kaže Lacmanović.
Kurir Politika