Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihaila, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
- To je slava. Žito se u crkvu nosi za pretke, a kolač za dobru budućnost potomaka. Srce mi je puno kad za slavu u crkvu dođem sa unucima koji se od malih nogu uče pravoslavnoj veri i običajima i ponosan sam jer znam da će slava imati kome da ostane - kaže za RINU Čačanin Radomir Slavković.
Slavski dan je jedan od najbitnijih u godini, dan kad je porodica na okupu, a u kuću stižu rodbina, kumovi, komšije i prijatelji. Iako danas sve može da se kupi, starije domaćice i te kako još uvek čuvaju običaj da se slavska trpeza pripremi u kući.
- Slava mora da se spremi. Nismo je prekidali ni u najtežim trenutcima. Ako pada u sredu ili petak onda je posna, a ako je kao danas onda se sprema mrsna trpeza. Održali smo taj običaj da i dalje sve spremamo u kući, slabo šta kupujemo. Snajke su zadužene za kolače, a ja za ostale specijalitete i naravno ništa bez čačanskog pečenja. Nezaobilazna je i domaća rakija ili vino da domaćin nazdravi sa gostima - priča domaćica Ljubica i potvrđuje da su se i u ovom modernom vremenu očuvala stara verovanja i običaji.
- Ako je tome verovati, kakav dan bude na Aranđelovdan tako će biti tokom cele godine i proleća. Ako je jutro vedro čeka nas puno sunčanih dana i obrnuto - rekla je ova Čačanka.
Po crkvenom predanju Anđeo Mihailo prvi je stupio u borbu sa zlim duhom i u to ime označava onog koji je kao Bog. U nekim krajevima Srbije ovaj svetac slavi se i kao zaštitnik stočara, jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Kurir.rs/ RINA/ S.Đ.