Kada su u pitanju običaju za krsnu slavu, narod ima i nekih nedoumica.
Recimo, u narodu postoji pogrešna tradicija da slavari ne spremaju žito (koljivo) za Aranđelovdan, Ilindan i Svetog arhangela Gavrila.
Verski analitičar Željko Injac navodi da je ono što Srpska pravoslavna crkva očekuje od vernika za slavu jednostavno.
- Koljivo (žito) priprema se za svaku slavu jer ono simboliše vaskrsenje mrtvih. Slavski kolač, odnosno hleb, ima simboliku pričešća, kao i vino - rekao je Injac i dodao:
- U crkvu se donosi vino, koljivo i hleb, to se u crkvu može doneti veče uoči slave, a najveći broj ljudi donosi to na liturgiju tog dana, ujedno se i pričeste. Onda se ti darovi koji su osvećeni i blagosloveni odnose i stavljaju na trpezu. Najbolje bi bilo da se slavski kolač lomi u crkvi, ali ljudi, ako nisu u mogućnosti, mogu to učiniti i u svom domu.
Istakao je da bi bilo najpravilnije da to učini sveštenik, ali da može i domaćin pročitati molitvu i prelomiti kolač i preliti vinom sa ukućanima.
- Suština je u duhovnom kontinuitetu. Proslavljanje svetitelja na neki način povezuje sve pretke unazad - podvukao je on.