Jedna od najlepših Evropljanki 20. veka bez sumnje bila je Paola Rufo di Kalabrija, žena koja je rođena kao italijanska princeza, ali je udajom postala kraljica Belgije. Paola je rođena 11. septembra 1937. u primorskom gradu Forte dei Marmi u Italiji, više od 1.000 kilometara daleko od njenog budućeg doma u Kraljevskoj palati u Briselu. Ova nežna dama bila je jedna od najprivilegovanijih devojčica svog doba, i dok je svoj visok status zadrala čitavog života, nisu je zaobišle teške privatne drame i nesrećan ljubavni život.
Paola je rođena u italijanskoj kraljevskoj porodici; njen otac bio je princ Fulko Rufo di Kalabrija, istaknut pilot iz Prvog svetskog rata, a njena majka bila je grofica Luiza Gazeli. Od samog rođenja uživala je u bogatstvu i povlasticama plemićkog porekla, a dobila je i najbolje moguće obrazovanje - u Rimu je studirala istoriju umetnosti i modernu književnost, te je ovladala grčkim i latinskim jezikom. Ona je takođe govorila engleski, francuski i holandski, što joj je otvoralo sva vrata i doprinelo njenoj strasti za putovanjima.
Ipak ni vrhunsko obrazovanje ni upućenost u dvorske manire i spletke nisu mogle da pripreme Paolu za sve sa čim će se suočiti u narednim godinama. Ova lepotica iznenada će postati kraljica Belgije: položaj koji sa sobom nosi raskoš i uticaj, ali i velike odgovornosti i pritisak javnosti - zadatak da se dopadne narodu, rodi naslednike, bavi humanitarnom radom... Uz to, bila je akter jednog od najvećih i najponižavajućih javnih skandala u istoriji belgijskog prestola.
Najsjajnija zvezda visokog društva
Kraljica Paola u mladosti je bila najsjajnija zvezda u visokom društvu tadašnje Evrope - bila je lepa, bogata, obrazivana, druželjubiva i veoma moderna. Nikoga nije začudilo kada je zapala za oku belgijskom princu Albertu. Par je počeo da se zabavlja kasnih 50-ih godina prošlog veka u Rimu, a popularnost lepe Italijanke ovom romansom još više je porasla. Paparaci su je pratili u stopu; muškarci su uzdisali za njom, jer bila je zaista ludo lepa, u rangu sa Grejs Keli, dok su žene bile očarane njenim neponovljivim modnim stilom.
Albert je bio drugi sin, a Paola četvrta ćerka u porodici, pa ni jedno ni drugo nisu imali pravo na presto; zati im nije bilo teško da navedu svoje porodice da podrže njihov brak. Oboje su bili plave krvi, bogati, mladi i katolici. Iako im nije bilo teško da dobiju podršku porodice za venčanje, isto nije moglo da se kaže za belgijsku vladu.
Obe porodice želele su da se par venča u Vatikanu, na ceremoniji koju bi vodio niko drugi do papa, ali belgijska vlada insistirala je da se venčanje održi na njihovom tlu, u Belgiji. Na kraju je postignut sporazum, a Paola i Albert venčali su se dva puta - u julu 1959. imali su građansku, a potom i katoličku ceremoniju.
Troje dece za pet godina braka i sunovrat ljubavi
Princ i princeza očekivali su lak i romantičan brak, ali je njihov odnos bio u senci nestabilne političke situacije u Belgiji. Takođe, Paola, navknuta na beskrajno leto, imala je poteškoća da se prilagodi dugim belgijskim zimama. Za 21-godišnju devojku koja je samo želela da uživa u životu, dugi sumorni dani u hladnoj palati bili su iscrpljujući. Vremenom je počela da bude duboko nesrećna, a to je neminovno uzimalo danak u odnosu sa Albertom.
U prvim godinama braka supružnici su dobili troje dece - sinove Filipa i Lorana i ćerku Astrid, ali ni to im nije pomoglo da poprave svoju narušenu vezu. Albert je tokom 60-ih godina sve češće počeo da putuje bez svoje supruge, a ubrzo je uplovio u vanbračnu aferu sa baronicom Sibil de Selis Longšamp, sa kojom se otvoreno pojavljivao u javnosti.
Albert je sa Sibil proveo 18 godina u ljubavi, a situacija se znatno pogoršala 1968. kada su dobili vanbračnu ćerku Delfin. Princ je nedelje i mesece provodio sa svojom ljubavnicom i ćerkom, iako nije zvanično priznao da je devojčica njegova.
Paola je teško podnela ovaj događaj, njena nesreća se produbila i sve o čemu je mogla da razmišlja jeste razvod. No, doba od pre pola veka, nije bilo toliko naklonjeno ženama, posebno ne onim udatim za "krupne zverke" - ubrzo je belgijski dvor zastrašivanjem odvratio Paolu od namere da se razvede. Albertov stariji brat, kralj Boduen, navodno joj je poručio da će svako zvanično razdvajanje značiti da će izgubiti svoju decu. Ona se pomirila sa tim da razvoda neće biti, ali je gotovo 20 godina sanjala o slobodi.
Nesrećan brak udaljio je od svih koje voli, pa i dece
U narednim godinama, Paola se nastanila u drugom krilu palate kako bi bila što dalje od svog supruga. Njen imidž u javnosti se strmoglavo narušio - javnost je znala da ona i Albert imaju probleme u braku, ali nisu znali za prinčevu vanbračnu aferu i tajnu ćerku. Zato je neupućenima izgledalo da je princeza jednostavno uvek sumorna i neprijatna, te su mnogi verovali da je ona sama kriva što je brak nesrećan.
Paolino neraspoloženje i apatija uticala su i na njen odnos sa decom - dala im je mnogo manje ljubavi nego što je mogla i trebalo. To je nešto zbog čega je gorko zažalila, kako je i sama priznala u kasnijim godinama. "Sada znam koliko je važno pokazivati naklonost svojoj deci, ali tada nisam znala bolje. Šteta što ne možemo da uradimo sve iznova, jer sada razumem koliko je važno davati ljubav", rekla je jednom prilikom.
Paola i Albert 1993. postaju kralj i kraljica Belgije
Za Paolu i Alberta prekretnica je bila 1993. godina - tada je preminuo njegov brat, kralj Bouden. Albert je preuzeo presto, a Paola je postala kraljica; to je značilo da više nije mogla da ostane zaključana u palati, daleko od svih, već su je čekale brojne državničke obaveze.
Nova faza u životu ovog para i njihov zvanični angažman doprinela je tome da ponovo provode mnogo vremena zajedno, kao i da se između njih probudi stara iskra. Jednog dana, kralj Albert ponovo je izjavio ljubav svojoj supruzi. Prisećajući se ovog trenutka mnogo godina kasnije, kraljica je priznala: "Bilo je to veoma lepo".
"Sada znamo da smo stvoreni jedno za drugo"
Posle decenija emotivnih kolebanja, kraljica Paola bila je konačno srećna. Žena koja se nekada nesvesno udaljila od svih koje je volela, počela je svoje vreme uglavnom da provodi sa decom i unucima. Na proslavi svog 70. rođendana 2007. godine, kraljica je rekla novinarima: "Imali smo svojih problema... ali sada shvatamo da smo stvoreni jedno za drugo. Sada smo veoma srećni".
Kralj Albert abdicirao je 2013. u korist svog sina Filipa, sadašnjeg belgijskog kralja, a on i Paola počeli su još intezivnije da provode vreme zajedno. No, ubrzo ih je sačekao novi skandal - Albertova vanbračna ćerka Delfin upustila se u sudsku bitku kako bi dokazala da je on zaista njen otac. Spor je trajao sedam godina, a bio je vrlo javan i potresan - sa upornim Albertovim insistiranjem na tome da Delfin laže. Na kraju je putem DNK testa istina dokazana, a ova dama dobila je titulu belgijske princeze i očevo prezime.
Paola je stoički izdržala brojne medijske natpise i preturanje po prošlosti njenog braka, a na kraju je sa Albertom prigrlila Delfin u okrilje kraljevske porodice. U julu ove godine, kralj Albert i kraljica Paola proslavili su 65 godina braka, izazovnog i burnog, ali svakako dugotrajnog i danas srećnog.
(Kurir.rs/Žena/I.M.)
Poslušajte goastovanje članova srpske kraljevske porodice: