SVE ŠTO ZNAMO O RUSKOJ RAKETI ZBOG KOJE DRHTI SVET! Misteriozni "Orešnik" nosi šest bojevih glava, Ukrajinci NEMOĆNI: Jedna stvar ubedljivo NAJVIŠE BRINE Zapad
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je, nakon celodnevnih spekulacija, juče pojasnio da je projektil kojim su Rusi gađali ukrajinski grad Dnjepar navodno novo oružje po imenu Orešnik.
Prvobitno je interkontinentalna balistička raketa identifikovana kao RS-26 Rubež.
Rad na razvoju ovog strateškog sistema je trebalo da bude zaustavljen 2018. godine, mada Pentagon navodi da je raketa kojom su Rusi gađali zasnovana na sistemu Rubež, što sugeriše da je rad na projektilu bio nastavljen.
RS-26 je klasifikovana kao balistička raketa srednjeg dometa (IRBM), klasa oružja koje ima domet od 3.000 do 5.500 kilometara. Rusija je, sa druge strane, opisivala ovo oružje kao interkontinentalnu balističku raketu (ICBM).
Razlika u klasifikaciji verovatno leži u činjenici da je Rusija nastojala da ostane u granicama Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), kojim su zabranjene balističke i krstareće rakete dometa od 500 do 5,500 kilometara. INF je propao 2019. godine.
To bi moglo i da objasni zašto je ukrajinska vojska prvobitno izvestila da je raketa koja je pogodila Dnjepar interkontinentalna balistička raketa - što su mnogi zapadni zvaničnici kasnije demantovali, ukazujući umesto toga na RS-26 ili derivat RS-26.
Bez obzira na to, sada postoji sve veći konsenzus da je korišćena raketa bila konvencionalno naoružana IRBM bazirana na RS-26. Izgleda da je mesto lansiranja bio Kapustin Jar, otprilike 800 kilometara od cilja.
Što se tiče RS-26, ovo je raketa na čvrsto gorivo koja je u prošlosti opisana kao manji derivat interkontinentalne rakete RS-24 Jars, iako je tačan odnos dva sistema nejasan. Razvoj RS-26 započeo je oko 2008. godine od strane Moskovskog instituta za termičku tehnologiju. Projektil je dugačak oko 12 metara i ima prečnik nešto manje od 1,8 metara.
Prvo, neuspešno probno lansiranje dogodilo se u Plesecku u septembru 2011.
U drugom testu u maju 2012, Rusija je pokazala da RS-26 može da dostigne interkontinentalni domet, iako se pretpostavljalo da je to postignuto samo sa malim teretom ili bez njega.
Naknadni testovi su snažno pokazali da projektil ne može da leti dalje od srednjeg dometa sa pravom bojevom glavom.
Usred kontroverzi oko klasifikacija INF-a, Rusija je 2018. zvanično "ugasila" projekat razvoja rakete RS-26 koji bi potencijalno kršio sporazum. U martu te godine, samo nekoliko nedelja nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin to pomenuo u govoru, Rusija je navodno odlučila da odloži razvoj "Rubeža", izbacivši ga iz državnog plana naoružanja za 2018. godinu. Umesto toga, Rusija je trebalo da se fokusira na korišćenje hipersoničnog Avangarda kao platforme za nošenje nuklearnog oružja.
Video snimak ruskog Ministarstva odbrane navodno prikazuje prototipove Avangarda i kompjuterski generisan prikaz njegovog operativnog koncepta.
- Avangard je uključen u konačnu verziju državnog plana naoružanja kao važniji za obezbeđivanje odbrambenih sposobnosti zemlje - rekao je izvor iz ruske odbrambene industrije za TASS.
- Svi radovi na Rubežu i Barguzinu (raketa koja se ispaljuje sa železničke platforme) stavljeni su na čekanje do kraja 2027. Odluka o nastavku radova biće doneta nakon što se ispuni sadašnji program naoružanja.
Bilo je nejasno zašto je Rusija napustila RS-26, iako je to možda jednostavno bila finansijska odluka, posebno zbog konkurencije niza drugih naprednih strateških oružja kojima zemlja takođe teži. U izveštajima TASS-a 2018. godine svakako je izneta zabrinutost zbog troškova.
- U početku je bilo planirano da se i Avangard i Rubež uključe u državni plan naoružanja - rekao je anonimni izvor iz odbrambene industrije za TASS. Kasnije je postalo jasno da sredstva neće biti dovoljna za finansiranje oba sistema istovremeno.
Možda je bilo i drugih problema. Na kraju krajeva, pre nego što je ponovo pomenut 2018. godine, RS-26 je godinama retko pominjan. Kremlj je trebalo da demonstrira sistem inspektorima za kontrolu naoružanja iz Sjedinjenih Država prvo 2015. godine, a zatim 2016. godine, ali se to nije desilo.
Međutim, u izveštaju iz 2021. Pentagon je naveo da su, uprkos izveštajima u ruskoj štampi, radovi na RS-26 i testiranje prateće opreme nastavljeni najmanje do 2018. godine.
Sa raspadom INF-a i produbljivanjem tenzija između Rusije i NATO-a, Moskva se verovatno ponovo setila sistema RS-26, možda u obliku Orešnika, iako nema dokaza da je bilo koja raketa do sada operativno raspoređena.
Upitan za mišljenje o napadu na Dnjepar, a pre nego što je Putin obelodanio da je u pitanju Orešnik, Pavel Podvig, viši istraživač programa za oružje za masovno uništenje na Institutu Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja (UNIDIR), rekao je da je raketa mogla biti RS- 26 - korišćena na eksperimentalnoj osnovi - ili možda neki novi tip projektila u istoj klasi. Ako je to tačno, nova raketa, Orešnik ili drugi, verovatno bi bila veoma slična RS-26, prema Podvigovoj proceni.
Što se tiče verovatnoće da se Rusija vratila razvoju IRBM, generalno, Podvig kaže da je "sasvim moguće" da je Rusija možda oživela program RS-26.
- Ne bih se iznenadio da je bilo napora da se napravi projektil koji bi bio sličan RS-26 ili SS-20. Ne bi me iznenadilo da projektantski biroi počnu da sastavljaju projekat te vrste - dodao je on.
Takođe postoji mogućnost da je, ako je korišćena verzija RS-26, ovo bio jednostavno slučaj korišćenja jednog od neoperativnih ili čak prototipnih projektila u borbenoj misiji. Kombinacija dometa do cilja (otprilike 800 kilometara), sposobnosti da se izbegne ukrajinska PVO i slanje poruke Zapadu je prosto bilo previše primamljivo za Rusiju.
Istovremeno, korišćenje IRBM bilo koje vrste za operativni udar takođe će Rusiji pružiti veoma vredne informacije. Na kraju krajeva, nijedan ICBM ili IRBM nikada ranije nisu korišćeni u borbi.
Iako precizna klasifikacija korišćene rakete za sada ostaje misterija, takođe je nejasno kakvu je vrstu tereta nosila.
Kada je razvijen, očekivalo se da će RS-26 nositi ili jednu nuklearnu bojevu glavu ili više bojevih glava (MIRV) - obe opcije su testirane 2013. Jasno je da je projektil kojim je gađan Dnjepar bio ili konvencionalno naoružan ili možda čak i nenaoružan.
Video snimci napada pokazuju nešto što izgleda kao šest bojevih glava koje jure prema zemlji, što znači da je najverovatnije u pitanju MIRV.
Podvig je rekao da korišćenje nenaoružanog RS-26 (ili sličnog IRBM-a) "nije sasvim nemoguće", ali je takođe ukazao na mogućnost da projektil bude opremljen malim eksplozivnim bojevim glavama. Takođe postoji mogućnost da je projektil nosio mamce ili kombinaciju malih konvencionalnih bojevih glava i mamaca.
Konvencionalno naoružani IRBM je interesantno oružje, piše portal The War Zone, i nije jasno da li je bilo razvijeno posebno za ovaj napad, ili bi moglo da odražava interes Rusije da koristi konvencionalne verzije svojih strateških projektila.
Zanimljivo je da su ubrzo nakon što su Sjedinjene Države i drugi saveznici prošle nedelje dozvolili Ukrajini da lansira rakete dugog dometa na Rusiju, zvaničnici u Moskvi su upozorili da bi mogli da koriste oružje koje nikada ranije nije korišćeno na teritoriji Ukrajine.
Upotreba konvencionalno naoružanog IRBM-a može biti odgovor na tu odluku zapadnih sila. Ne samo da je takav projektil imun na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, već takođe šalje veoma snažnu poruku koja će odjeknuti širom Evrope. Na kraju krajeva, ovo je raketa koja može da dosegne ciljeve bilo gde na kontinentu.
Ako je projektil zaista bio pun mamaca i možda čak nije nosio visoko destruktivne konvencionalne bojeve glave, to bi u velikoj meri ukazivalo na to da je slanje poruke Zapadu željeni efekat.
S druge strane, visokoeksplozivna bojeva glava bila bi izuzetno destruktivna i mogla bi biti odabrana za posebno važnu ili branjenu metu. Ukoliko Rusija želi da gađa ukopane komandne centre i druga ključna utvrđena mesta u Ukrajini, onda bi mogla ponovo da koristi iste tipove projektila - pod uslovom da su dostupni u dovoljnom broju.
Čak je i demonstracija takve sposobnosti značajna, jer znači da bi Rusija mogla da koristi takve projektile za nekažnjene udare bilo gde u zemlji. Opet, ako se konvencionalna bojeva glava može koristiti na ovaj način, implikacije upotrebe nuklearne bojeve glave postaju očigledne.
Ruski ratni planeri bi sve ovo morali da odvagaju u odnosu na mogućnost da bi Ukrajina i NATO mogli pogrešno protumačiti ispaljeni konvencionalno naoružani IRBM kao nuklearni. Međutim, treba podsetiti da sve balističke i krstareće rakete koje je Rusija do sada lansirala protiv Ukrajine takođe imaju mogućnost da nose nuklearni teret.
Na kraju, potrebno je sačekati više dokaza da bi bio utvrđen odnos između RS-26 i Orešnika.
Međutim, izgleda izvesno da je Rusija pokrenula napad bez presedana — i to napad koji je do sada nezabeležen u istoriji.
(Kurir.rs/The War Zone/Preneo: Đ. M.)
Poslušajte analizu geopolitičkih stručnjaka: