Početkom 2000-ih godina najpoznatija hrvatska serija bila je ''Zabranjena ljubav'', u kojoj je glumila i Danira Gović.
Glumila je tada Angelinu, beskućnicu kojoj su Dunja i Franjo pružili dom, a onda je i odabrali da im bude surogat-majka. No ona im poremeti plan, a na kraju serije ipak ne rodi Dunjino i Franjino dete te završi na psihijatriji.
Od njene uloge u seriji prošlo je 17 godina, a ta Šibenčanka danas ima 52 godine. U glumu se zaljubila još kao dete, ali do svog uspeha dugo je čekala. Kao 20-godišnja devojka odselila se u London, gde je glumica radila kao bejbisiterka.
"Kada sam sletela u London, došla sam kao bejbisiterka, porodica koja je trebalo da me dočeka je kasnila oko dva sata. Ja sam sedela na koferima i plakala pored onih informacija i mislila kako ću se sada vratiti od sramote. I nakon dva sata oni su se pojavili - kao, nešto smo igrali fudbal, pa smo malo kasnili", rekla je Danira, prenosi RTL.
Iako su joj poslodavci već na samom početku pokazali kakvi su, Danira im je dala drugu šansu, ali to nije dugo trajalo. Beg od njih bio joj je jedini izlaz.
"U Narodnom pozorištu tražili su konobare. Došla sam tamo, javila se na oglas i sećam se da me menadžer restorana pitao: 'Ti voliš pozorište?' Ja sam rekla da sam u pozorištu bila jednom u životu, ali treba mi posao, i on je rekao: 'OK, možeš'", priča Danira.
Danju je konobarisala, a uveče gledala predstave i sanjarila da i ona jednom bude deo njih. Odlučila je da upiše akademiju i krenuti u svet glume, a odmah na početku glumila je sa Danoijelom Krejgom u filmu ''Majka''.
"Tu sam imala jednu rečenicu i ta rečenica je kasnije bila izbačena, nažalost, ali dva dana sam snimala, zezala se s Krejgom ceoi dan."
U Londonu je ostvarila još nekoliko uloga, a onda je odlučila da se vrati u Hrvatsku, gde je dobila ulogu u ''Zabranjenoj ljubavi''.
Nakon serije Danira je nastavila da glumi u pozorištu, a ostvarila je i još nekoliko projekata na velikim ekranima, ''Metropolitanci'', ''Novine'', ''Hotel Babylon''.
Prošla je i kroz jako teško razdoblje. Pre nekoliko godina dijagnostifikovan joj je rak dojke.
''Ono što mi je ostalo urezano od tog dana je jednostavna rečenica koju su oboje izgovorili 'Rešićemo to', kao i njihova ljudska briga i empatija za moje stanje. Grčevito sam se držala za tu izjavu verujući da će baš tako i biti. Srećom, rešili su karcinom i ja danas živim gotovo kao da se ništa nije dogodilo. A opet, sve se promenilo. Drukčije gledam na život, manje vremena provodim baveći se stvarima na koje ne mogu da utičem, a trudim se da se što više distanciram od negativnih misli'', prisetila se u intervjuu za Tris.
''Suočavanje sa smrću može biti nešto najstrašnije što čovek iskusi, ali otvara prostor za učenje i rast. Iz svog iskustva mogu reći da je jako važno verovati u izlečenje i da ono što radite vi i drugi oko vas rade za vašu korist. Takođe, važno je ne gubiti dragocenu energiju u 'što bi bilo da je bilo', već sagledati situaciju u kojoj se nalaziš i prebaciti fokus na budućnost i pozitivne stvari u životu, kojih uvek ima obilje. Humor je odličan amortizer u teškim trenutcima. Kad sam ostala bez kose, kupila sam modru periku i zabavljala se njome kao nikad. Sad više nemam tu slobodu, ali imam iskustvo koje je dragoceno.
Glumila sam i za vreme lečenja. Štaviše, dve predstave sam igrala isti dan od primanja hemoterapija, što me je izvuklo i pomoglo mi da prebrodim teške trenutke. Volim svoj posao i bila sam zahvalna kolegama koji su rizikovali igrajući sa mnom. Brijanje glave obavila sam u Virovitici nakon predstave okružena kolegama. Svi smo plakali, ali bilo mi je puno lakše. Bolest radi čuda, topi srca ljudi, odnosi s nekima su se jako popravili, s nekima prekinuli, a život, srećom, ide dalje'', dodala je.
(Kurir.rs/Dnevnik.hr/I.M.)
Kupovina nekretnina u Srbiji postala je luksuz: