Uprkos tome što je vlast preduzela krupne političke poteze posle tragedije u Novom Sadu i pogibije 15 osoba, a pravosudni organi prvim hapšenjima nagovestili da neće biti zaštićenih, deo opozicije na ulici uporno pokušava da stvori nestabilnost. Nemoćna da artikuliše utemeljen politički zahtev, deo opozicije i različiti aktivisti oslonili su se na gerilske akcije koje bez ikakvog reda i smisla samo maltretiraju građane.
Tako je bilo i juče kada su se jedni te isti aktivisti i opozicionari seljakali sa jedne na drugu akciju kako bi blokirali centralne raskrsnice u Beogradu, od RTS i Takovske ulice u centru grada do Novog Beograda, sprečavali radove na Starom savskom mostu, zaustavljali saobraćaj oko pojedinih fakulteta... Građani su se juče pobunili, izlazili iz svojih automobila negodujući zbog blokade usred dana. Opozicija je u isti koš strpala nevine žrtve i nefunkcionalni most koji su Nemci postavili 1942. godine.
Tri nedelje posle tragedije imamo dve ministarske ostavke i hapšenje 12 osoba, među među kojima su i dojučerašnji ministar građevinarstva Goran Vesić i v. d. direktora "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković. To za ovaj opozicioni blok koji po svaku cenu želi tenzije na ulicama nisu bili dovoljni razlozi za preispitivanje zahteva koji su izgrađeni na početnom gnevu i ljutnji zbog tragedije koja je svakog građanina pogodila.
Teror
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković u svemu ovome vidi sumanutu političku frustraciju onih koji pozivaju na blokade saobraćaja, okupiranje institucija i druge vrste protesta.
"Tu nema ozbiljne političke poruke osim terora opozicionog iživljavanja. U delikatnoj situaciji podnete su ostavke, uhapšeno je zasad 12 ljudi, pretpostavljam da će biti i produženja pritvora. Pokrenuta je temeljna istraga. Vlast je ispunila i moralne i političke zahteve u demokratskom smislu i ne znam šta više treba da se radi. Jedan od privedenih je i ministar koji je prvi sam dao ostavku. Zaista ne vidim šta u političkom smislu može više da se dogodi osim ovoga što se desilo i što će se desiti kako istraga bude napredovala. Da padne Vlada zbog toga što 150 ili 200 ljudi šeta Beogradom i na tri punkta maltretira građane? To se nigde u svetu nije desilo, pa ne verujem da će se desiti ni ovde", smatra Stanković.
On upozorava da opozicija polako s političke ravni klizi u neku drugu i postaje policijski problem.
"I to onda ne ide u dobrom pravcu, jer politički proces ne može i ne sme da se vodi po osnovu ucena koje zadiru u opstrukciju. Maltretiranje građana je politički kontraproduktivno za opoziciju. Cilj im je da isprovociraju sukob s policijom da bi pokušali da omasove proteste, pa bi se onda predstavili kao žrtve. Nije njima cilj nikakva istina o tragediji. Oni tragediju posmatraju kao što su posmatrali slučaj "Ribnikar", kao što su napravili fabulu o litijumu, kao što su svojevremeno gradili priču o neslobodi medija, nedemokratiji u Srbiji... Blokade ispred tužilaštva i nekih medija su nedvosmislen politički pritisak. Pravosuđe mora da bude nezavisno, dakle ne sme da ga pritiskaju ni vlast ni opozicija. Na osnovu svega viđenog, opozicija je ta koja opstruira istragu, valjda misleći da će da unervozi vlast i da će ona sama od sebe da se uruši. Ali to se nikada neće dogoditi. Može se primetiti i da kako se opozicija iznutra sve više razbija, tako im retorika postaje oštrija i navodno provokativnija. Prave incidente", naglašava Stanković.
Paljenje vatrica
Sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje za Kurir da su se ostavke i hapšenja desili po logici stvari, a ne pod pritiskom sa ulice.
"Ne hapse se ljudi tek tako. Nakon desetina i desetina razgovora stekli su se uslovi da se na osnovu raspona odgovornosti odredi pritvor, a to ne znači da su ljudi koji su sad uhapšeni krivi. Sigurno je da tužilac ova hapšenja nije određivao pod bilo kakvim pritiskom. Ovo što se dešava svakog dana i što pokušava deo opozicije nisu ni pritisci, već fizičko onemogućavanje organa da rade svoj posao, bilo da je reč o tužilaštvu, sudu ili drugoj instituciji. Ni posle hapšenja nije se odustalo od toga, jer od početka je ideja da se ide po svaku cenu sa ovim blokadama. Jer da nije bilo tragedije u Novom Sadu, bilo bi oko mosta. Ideja je da se svuda zapale vatrice, pa ako negde bukne, njima odlično, a ako ne, nema veze, propašće kao što je i dosad propalo. Besmisleno je više povezivati ovo što se dešava s tragedijom u Novom Sadu. Ovo ima neku sasvim drugačiju logiku koja će nam se, pretpostavljam, nekad otkriti. Ako je ovakva struktura privedenih, onda je to garancija da neće biti zaštićenih", naglašava on.
Kurir Politika