Deo opozicije koji nedeljama unazad organizuje proteste i blokade širom Srbije zbog tragedije koja se dogodila u Novom Sadu kada je prilikom pada nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 15 a povređeno dvoje ljudi, zahtevajući da nadležni politički i krivično odgovaraju, licemerno nastavljaju sa pozivima na nerede i optužbama na račun vlasti uprkos činjenici da je do sada privedeno 12 osumnjičenih za propuste tokom rekonstrukcije železničke stanice, među kojima je i ministar insfrastrukture, građevine i saobraćaja Goran Vesić i v.d. direktorka Infrastrukture Železnica Srbije Jelena Tanasković koji su prethodno poneli i ostavke na funkcije, što je uradio i ministar unutrašnje i spoljne trgovine i nekadašnji ministar infrastrukture, građevinarstva i saobraćaja Tomislav Momirović.
Jasno je da se država ozbiljno uhvatila u koštac sa ovim slučajem, te da se temeljno radi na otkrivanju svačije odgovornosti, što sigurno nije posao koji se može završiti za tek nekoliko nedelja.
Međutim, opozicija ne da nema nameru da se zaustavi sa uličnim bitkama protiv vlasti, već najavljuje i zaoštravanje protesta i blokada i širi spisak želja za smenu funkcionera. Tako traže ostavke i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, premijera Miloša Vučevića i na kraju i pad kompletne Vlade Srbije, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
A predsednik Srbije svih ovih dana od tragedije ponavlja jasno i glasno:
"Odgovornost ne može da se izbegne. Petnaest ljudi nije poginulo svojom krivicom već jer neko nije svoj posao uradio valjano!", rekao je Vučić pre samo pet dana na početku svog obraćanja građanima Srbije.
I realnost je da se odgovornost pokazuje - uhapšeno je 12 osumnjičenih za nesreću u Novom Sadu, među njima i jedan ministar. Pritvor je određen svima.
Ali, opozicija vrlo svesno previđa sve ove činjenice, pa i onu da su ostavkama i hapšenjem potencijalno odgovornih ljudi za nesreću ispunjeni njihovi prvobitni zahtevi koji su im bili razlog za proteste, te da samo dodaju nove, već više nego svesno previđaju sopstveno licemerno ponašanje imajući u vidu da svojevremeno trunku političke ali ni krivične odgovornosti nisu preuzimali za tragedije koje su takođe za sobom ostavile brojne žrtve.
Zaboravili su pojedini opozicioni lideri izgleda seriju eksplozija u vojnoj fabrici Prvi partizan 3. septembra 2009. godine kada je poginulo sedmoro radnika (šest žena i jedan muškarac), a povređeno njih 12.
Nisu tada videli potrebu ni za kakvom odgovornošću resornih ministara, jer fakat niko ostavku nije ni ponudio ni dao, ni ministar vojske niti neki niži resorni kadar. Istini za volju, uhapšeno je tada nekoliko ljudi (niko od državnih funkcionera!), ali su nakon suđenja svi oslobođeni jer, kako je tada presuđeno, nije bilo ljudskog faktora već je za sve bio kriv - BARUT (?!).
Nikakvu, ama baš nikakvu odgovornost tadašnja vlast nije snosila, niti preuzela na sebe!
Tako, po njima, barut a nikako tadašnje nadležne, jedino mogu da krive porodice poginulih Svetlane Đurić, Jelene Lončarević, Jasmine Ostojić, Gordane Đokić, Biljane Luković, Vide Terzić i Dragana Milovanovića iza kojih je ostalo devetoro dece.
No, iako je na jednom tasu vage barut a na drugom, za sada, 12 potencijalno odgovornih osoba - među kojima je i jedan ministar koji je ličnim primerom pokazao šta znači moralna odgovornost - opozicija i dalje u sebi vidi velikog pravednika, a u predstavnicima vlasti problem koji bi da sklanja na ulicama.
Više nego degutantno, čak i za njih.
Kurir Politika