Reditelj Emir Kusturica proslavlja danas sedamdeseti rođendan na Mećavniku, a čestitka je stigla i od ruskog predsednika Vladimira Putina.
Putin je naveo da je Kusturica čovek hrabre, višestrane darovitosti i istinski umetnik.
"S pravom ste stekli slavu jednog od najpoznatijih filmskih reditelja našeg vremena, afirmisali ste se kao traženi glumac, muzičar i pisac, autor nešablonskih stvaralačkih projekata", piše u čestitki Putina.
Putin je istakao da se Kusturica svojim talentovanim delima upisao u blistavu stranicu u istoriju svetske umetnosti.
"Posebno bih istakao vašu aktivnu društvenu poziciju i ogroman doprinos realizaciji značajnih inicijativa u humanitarnoj sferi usmerenih na jačanje poverenja i međusobnog razumevanja između naroda. Želim vam zdravlje, inspiraciju i nove uspehe", navedeno je u čestitki.
Pored Putinove čestitke, Kusturici je sinoć uručen i poklon u vidu keramičkog bareljefa koji nosi naziv "Prozor na Istok", prenosi Sputnjik.
Na poklonu je bilo ispisano "Dar Emiru Kusturici od Ruskog doma u Beogradu i ruske ambasade u Srbiji", dok je Putinova čestitka pročitana naglas pred okupljenima.
Kusturica je zahvalio za poklon i najavio da uskoro odlazi u Moskvu da bi radio na filmu o Dostojevskom, te da će i Putinu lično zahvaliti.
"Sve ovo što se sada dešava u svetu i Evropi, Fjodor Mihajlovič je predvideo i rekao nam da moramo da razmišljamo, da se držimo zajedno i da više povezujemo naše kulture. Radiću sve što je u mojoj moći kako bi naše dve kulture postale još bliže", rekao je Kusturica.
Kusturici je rođendan čestitao i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji je istakao njegov višestrani glumački i rediteljski talenat, oličen u desetinama filmova.
Lukašenko je istakao da je na beloruskom tlu Kusturica poznat kao izuzetan umetnik i dobar prijatelj zemlje, te izrazio uverenje da će njegove aktivnosti u budućnosti neizostavno doprineti razvoju saradnje dva naroda.
Emir Kusturica je srpski filmski reditelj, scenarista, producent, kompozitor i glumac sa francuskim i srpskim državljanstvom. Rođen je 24. novembra 1954. godine u Sarajevu.
Studirao je filmsku režiju na prestižnoj Akademiji za film, televiziju i pozorište u Pragu (FAMU).
Kusturica je osvojio međunarodnu slavu režirajući filmove poput "Otac na službenom putu" i "Podzemlje", oba dobitnika Zlatne palme na filmskom festivalu u Kanu. Njegovi filmovi su poznati po jedinstvenom vizuelnom stilu, humoru i istraživanju složenih tema poput identiteta, porodice i istorije Balkana.
Osim što je uspešan reditelj, Kusturica je i lider muzičkog sastava The No Smoking Orchestra i autor knjige "Smrt je neprovjerena glasina". Takođe je osnivač Drvengrada, jedinstvenog etno-sela na Mokroj Gori, koje je postalo kulturni centar i turistička atrakcija.
Tokom svoje karijere, Kusturica je stekao brojna priznanja i ostavio neizbrisiv trag u svetskoj kinematografiji. Govoreći o svojim precima, istakao je da je njegova porodica delimično preobraćena u islam, “ali su i dalje praktikovali pravoslavlje”.
Emir Kusturica prihvatio je pravoslavlje i uzeo kršteno ime Nemanja 2005.
- Moja porodica delimično je preobraćena u islam, ali je i dalje praktikovala pravoslavlje. Niko u mojoj porodici nije ispovedao islam.Ja nisam preobraćen, ja sam samo kršten. Moja predviđanja su da smo mi hrišćani na ivici istrebljenja. Kada sam kršten, hrišćanstvo nije bilo u dobroj poziciji, ali pošto verujem u kulturu, verujem i u Boga. Verujem da se on javlja kroz kulturu - istakao je Kusturica svojevremeno za armenpress.am otkrivši da su mu preci 250 godina bili muslimani, ali da su pre toga bili pravoslavni hrišćani.
Kurir.rs Lj. R.
Janko je unuk velikog reditelja i bavi se fotografijom