Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Milostivom, patrijarhu Aleksandrijskom koji je živeo krajem šestog i početkom sedmog veka.
Rođen je na Kipru u kneževskoj porodici i od detinjstva je vaspitavan kao hrišćanin. Rano je ostao bez žene i dece, koji su preminuli pa je ostao sam.
Čuven je zbog milosrđa i blagočešća, a izabran je za patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija. Crkvom je upravljao deset godina kao istinski pastir i čuvao je od neznabožaca i jeretika.
Bio je uzor krotkosti, milosrđa i čovekoljublja i govorio je: "Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo".
Mislio je da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima. Zabeleženo je i da se jednom patrijarh Jovan setio reči Hristove: “ako prineseš dar svoj k oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te”, te se onda setio i da jedan od klirika tu u crkvi ima zlu volju na njega.
“On brzo ostavi svete darove, priđe tome kliriku, pade mu pred noge i zamoli za oproštaj. I tek kada se izmiri s tim čovekom, vrati se ka žrtveniku”.
Kada su Persijanci krenuli na Misir, sveti Jovan Milostivi je otplovio na Kipar, ali se razboleo i u svom rodnom mestu na Kipru preminuo 620. godine. Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.
Obeležavaju ga sve hrišćanske crkve i smatraju ga svecom dobrote, zbog čega se veruje da na današnji dan treba da budete milostivi prema svakom ko vam zatraži pomoć.
Ukoliko ste sa nekim u svađi, ili ljuti na nekoga ko vam je učinio nažao, oprostite. Veruje se da ko oprosti, vratiće mu se višestruko blagostanje i sreća, a da će oterati iz vašeg života zlo i nesreću.