U napadu na ukrajinski grad Dnjepar, Rusija je ispalila novi tip rakete srednjeg dometa pod nazivom "orešnik". Ruski predsednik Vladimir Putin je sada najavio da će započeti serijsku proizvodnju ovog novog oružja. On je to rekao predstavnicima vojne i odbrambene industrije.
- Moramo započeti sa serijskom proizvodnjom - rekao je šef Kremlja, hvaleći 'posebnu snagu ovog oružja i njegovu moć'.
Naložio je i dalja testiranja rakete.
- Nastavićemo ova ispitivanja, uključujući i u borbenim situacijama, u zavisnosti od situacije i prirode pretnji sigurnosti Rusije.
Prema rečima šefa strateških raketnih snaga Rusije Sergeja Karakajeva, Rusija može koristiti "orešnik" za napade na ciljeve na "celoj teritoriji Evrope".
"Ruska strana je jasno demonstrirala svoje sposobnosti." Ova izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova nakon upotrebe novog tipa rakete sumira cilj ruskog vodstva. Raketa, ispaljena u četvrtak na ukrajinski grad Dnjepar, treba da bude shvaćena kao upozorenje - i pretnja.
Obe poruke upućene su zapadnim partnerima koji opskrbljuju Ukrajinu oružjem. Prema ruskim informacijama, Ukrajina je početkom nedelj prvi put upotrebila američke rakete tipa ATACMS protiv Rusije, koje mogu pogoditi ciljeve udaljene do 300 kilometara. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tada je zapretio "adekvatnim" odgovorom.
Nakon upotrebe novog ruskog raketnog sastava, usledila je dodatna pretnja, ovoga puta od portparolaa Kremlja.
- Takođe su jasne konture daljih reakcija, u slučaju da naše mišljenje ne bude uzeto u obzir - rekao je Peskov za rusku novinsku agenciju Interfaks.
Ova izjava ukazuje na potencijal nove rakete, za koju se tvrdi da može da nosi nuklearne bojeve glave. Čini se da je njen cilj postignut, jer je pretnja shvaćena.
Strah od "lešnika"
Kakva je to raketa koja je izazvala toliku pometnju? "Hipersonična raketa eksperimentalne prirode", glasi odgovor. Tako ju je nazvao ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskom obraćanju u četvrtak uveče.
Putin je naveo da je Rusija "testirala jedan od najnovijih ruskih sastava raketa srednjeg dometa u borbenim uslovima". Dodao je da hipersonična raketa može nositi nuklearne bojeve glave i da ju je nemoguće presresti.
Raketu, koju je Kremlj predstavio kao izuzetno opasnu, prati prilično bezazleno ime: "orešnik", što u prevodu znači "lešnik".
Dan nakon napada, Ukrajina je iznela javnosti svoja saznanja o raketi: dostigla brzinu jedanaest puta veću od brzine zvuka, saopštila je ukrajinska tajna služba. Letela je 15 minuta od lansiranja u Astrahanskoj oblasti na jugu Rusije do udara u Dnjepru. Rusija je testirala slične rakete u junu i oktobru prošle godine, saopštila je obaveštajna agencija.
Je li ruska raketa zaista tako opasna?
Ostaje nejasno je li raketa "orešnik" zaista toliko opasna kako je Kremlj predstavlja. Šteta koju je izazvala navodno je relativno mala.
Lokalne vlasti u Dnjepru saopštile su da su u napadu povređene dve osobe te da je oštećen industrijski objekat i rehabilitacijski centar za osobe sa invaliditetom. Dnjepar je lokacija bivše sovjetske, a sada ukrajinske kompanije za proizvodnju raketa i naoružanja Jušmaš.
Jedan američki funkcioner izjavio je u Vašingtonu da nova raketa ne donosi značajnu promenu.
Pitanje je i koliko je ova raketa zaista nova. Američko Ministarstvo obrane smatra da je model utemeljen na ruskoj interkontinentalnoj raketi RS-26 Rubež.
Fabijan Hofman, istraživač tehnologije raketa na Univerzitetu u Oslu, također ne veruje da se radi o potpuno novom oružju.
- Iznenadilo bi me da Rusija može napraviti ovakvu raketu, a da ne koristi barem 90 posto već postojećih razvojnih rešenja i delove RS-26 - rekao je Hofman.
Američki funkcioner je dodao kako Rusija verovatno poseduje samo nekoliko ovakvih raketa.
Sastanak veća NATO-Ukrajina
Kao reakciju na upotrebu rakete, generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, sazvao je na zahtev Ukrajine sjednicu Veća NATO-Ukrajina za sledeći utorak. Ovo novo telo, osnovano prošle godine, stvoreno je za razmenu informacija u kriznim situacijama, a nova ruska raketa izazvala je upravo takvu krizu.
- Svet mora da reaguje - rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u četvrtak uveče, naglašavajući: "Trenutno nema snažnog odgovora." On je upotrebu rakete opisao kao 'očito i ozbiljno povećanje razmera i brutalnosti rata'.
Nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je u petak ovaj čin "strašnom eskalacijom", koja pokazuje "koliko je ovaj rat opasan".
Kina je također reagovala. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan pozvao je u Pekingu sve strane na uzdržanost i apelovao na to da se "osiguraju uslovi za što skoriji prekid vatre".
Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je da se ozbiljno shvate pretnje Rusije da će izvršiti još napada novim oružjem.
- Kada nešto kažu o tom pitanju, to treba doslovno shvatiti - rekao je Orban u jednom intervjua.
(Deutsche Welle)