Crne, prašnjave mrlje različite veličine na zidovima vašeg doma mogu biti uzmenirujuće. Zato je važno znati kada i kako buđ u kući može biti štetna.
Postoji više od milion vrsta gljiva. Dok se neke koriste za proizvodnju važnih lekova, druge mogu izazvati infekcije opasne po život.
Mikroskopske gljivice koje rastu u domovima predstavljaju problem jer mogu izazvati astmu i neke alergije.
- Plesni su mikroskopske gljive koje rastu na svemu, od lišća na vašoj sobnoj biljci do garderobe u vašoj ostavi i svakog prstohvata zemlje. Formiraju mrlje na spoljašnjoj strani zgrada, rastu u pukotinama na betonskim stazama i putevima, pa čak i mirno žive na našim telima - kaže profesor biologije na Univerzitetu u Majamiju Nikolas Mani.
Gljive su važni faktor u održanju životu na Zemlji. One su sjajni recikleri koji obogaćuju planetu svežim hranljivim materijama dok pomažu u truljenju organskih materija.
Gljive proizvode mikroskopske čestice slične semenu zvane spore koje se šire u vazduhu. Ima ih toliko da ih udišete svakim dahom.
Kada ove spore slete na odgovarajuću površinu, klijaju i formiraju niti koje se izdužuju, a granaju se i stvaraju kolonije koje se šire u kružne mrlje. Nakon što kolonije plesni rastu nekoliko dana, počinju da proizvode novu generaciju spora.
Plesan u zatvorenom prostoru
Plesan može da raste u bilo kojoj zgradi. Čak i u najčistijim domovima, ispod kupatila i kuhinjskih sudopera biće tragovi buđi. Takođe će verovatno rasti na zavesama za tuš-kabine, kao i u odvodima sudopera, mašinama za pranje sudova i mašinama za pranje veša.
Raste svuda gde se skuplja voda, i tako postaju problem u zgradama kada postoji stalno curenje vodovoda.
Postoji mnogo vrsta plesni u zatvorenom prostoru, a stručnjaci ih identifikuju zahvaljujući pregledu njihovih spora pod mikroskopom.
Tipovi plesni koje rastu u domovima uključuju vrste aspergillus i penicillium koje je teško razlikovati. Njima se pridružuju cladosporium i chaetomium, koji voli da raste na mokrim tepisima.
Stachibotris je još jedna uobičajena gljiva u kućama. Česta je pod saksijama.
Kada rast buđi postaje problem
Rast buđi postaje problem kada se suvi zid natopi vlagom i kolonije buđi se razviju u velike, smeđe ili crne mrlje. Ako je oštećena površina manja od kutije za picu, verovatno je možete sami očistiti, kaže profesor Mani.
Ali jači rast buđi često zahteva uklanjanje i sušenje ili bojenje zida. U svakom slučaju, rešavanje curenja vodovoda ili zaštita kuće od poplave je od suštinskog značaja kako bi se sprečilo vraćanje buđi.
U slučajevima jakog rasta buđi, možete angažovati stručnjaka za kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru da izmeri koncentraciju spora u vazduhu u kući. Niske koncentracije spora su normalne i ne predstavljaju opasnost, ali visoke koncentracije spora mogu izazvati alergije.
Tokom testiranja vazduha, specijalista će uzorkovati vazduh unutar i izvan kuće istog dana. Ako je nivo spora izmeren u unutrašnjem vazduhu mnogo veći od nivoa izmerenog u spoljašnjem vazduhu, plesni verovatno rastu negde u kući.
Još jedan pokazatelj rasta buđi u kući je prisustvo različitih vrsta plesni u spoljašnjem i unutrašnjem vazduhu. Profesionalno uzorkovanje vazduha će identifikovati oba ova problema.
Tri problema
Plesni u zatvorenom prostoru mogu biti uzrok tri problema. Prvo, stvaraju neprijatan životni prostor tako što menjaju boju površina i stvaraju neprijatne mirise.
Drugo, njihove spore, koje lebde u vazduhu, mogu izazvati astmu i alergijski rinitis, ili polensku groznicu.
Konačno, neke plesni proizvode otrovne hemikalije zvane mikotoksini.
Ne postoje naučni dokazi koji povezuju mikotoksine koje proizvode plesni u zatvorenom prostoru sa bolestima među vlasnicima kuća, ali svakako bi trebalo da sprečite rast buđi u težim, izraženijim situacijama kako biste sprečili alergije.
Plesan pod nazivom stachiobotris nazvana je i toksična crna plesan, jer je njen rast bio povezan sa krvarenjem pluća kod novorođenčadi u Klivlendu 1990-ih. Ova gljiva raste na suvim zidovima, a kada se natopi vodom proizvodi niz mikotoksina.
Ipak, spore crne plesni su lepljive i ne izbacuju se lako u vazduh. To ograničava broj spora koje je moguće udahnuti, a to znači da je bilo koja doza toksina koje biste mogli apsorbovati iz kućne buđi neumitno mala.
Ali pluća beba i dece u razvoju su posebno osetljiva na oštećenja. Zbog toga je važno ograničiti rast buđi u kućama i rešiti se izvora vlage koji stimulišu njen razvoj, upozorava dr Nikolas Mani.
Kurir.rs/ RTS/ S.Đ.