Opozicija je posle tragedije u Novom Sadu izvukla sve iz svog političkog i uličarskog arsenala da ponovo pokuša da nasilno svrgne vlast. Ma koliko piona uz sebe skupilo, opoziciono vođstvo po ko zna koji put je pokazalo zjapeću rupu u elementarnom političkom znanju. Odsustvo zdrave vizije i nedostatak nečega što iole podseća na program političkog delovanja razobličili su opoziciju do te mere da se njena faktička nemoć vidi na svakom koraku.
Kao u onim poučnim partijama šaha, koje ljubitelji ove igre proučavaju i izvlače pouke za neke buduće duele, tako bi se i politička dinamika nakon pada nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu mogla posmatrati kao svojevrsni sudar belih i crnih figura.
Brojke iz najnovijeg istraživanja javnog mnjenja, u koje je Kurir imao uvid, govore da je podrška građana vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci neposredno posle strašnog događaja u Novom Sadu pala na 44,6 odsto, ali se sada, 25 dana od tragedije, popela na 48,8 odsto, što je veća podrška od one koju je stranka imala pre crnog 1. novembra.
Rezultati istraživanja pokazuju da je poverenje građana u Aleksandra Vučića takođe povećano 25 dana posle tragedije i da je sada i veće nego što je bilo pre nesrećnog događaja u Novom Sadu. Vučić je imao 30 odsto poverenja neposredno nakon nesreće, a sada ima 33,9 odsto poverenja građana.
Poređenja radi, prvi sledeći na toj listi je lider SPS Ivica Dačić, koji ima 2,9 odsto, a sledi ga potpredsednica SSP Marinika Tepić sa 1,8 odsto, dok njen šef Dragan Đilas prema istom istraživanju ima 0,3 odsto poverenja.
Nešto se u kretanju ovih brojki može prilično pouzdano registrovati, ako se pažljivije analizira kalendar novembarskih aktivnosti opozicije i svih njenih sledbenika. Neko ih je očigledno dobro posavetovao da u zahtevima za ostavke zaobiđu Vučića. Čak su propustili i priliku da zagrizu udicu koju im je i sam Vučić bacio kada je prokrčio put za izjašnjavanje o njegovom poverenju. To je očigledno tas na vagi pomerilo u korist opozicije, ali se opoziciji, kao i u brojnim drugim situacijama, dogodila - opozicija!
Nisu izdržali. Stara boljka opozicije da sve mora da se uzme odmah i ovoga puta je izašla na videlo. Sve je preokrenuo protest u Novom Sadu, koji se završio nemilim scenama nasilja, cepanja zastave Srbije, razbijanja Gradske kuće, izlivanja fekalija na ulice... Kao da se insistiralo na još većoj bezidejnosti i još opasnijim političkim lutanjima, pa su opozicionari po svaku cenu hteli da održe ulicu kao nekakvu batinu kojom prete celoj Srbiji, većinskoj svakako.
Organizovane su svakojake blokade, iz dana u dan beleženi napadi na policajce, pa čak i nasilni pokušaji upada u zgradu suda i tužilaštva u Novom Sadu. Opozicija se, dakle, vratila starim navikama. Pojačala je agresivnost pomoću svojih piona na društvenim mrežama, raznoraznim pokretima, udruženjima... misleći valjda da je kucnuo čas i da može da se sa ulice, bez izbora dođe na vlast.
Ali ne biva tako. Šamar u lice celoj opoziciji lupili su građani, koji jasno i uporno poručuju da neće tenzije, da im je dosta nasilja, da se gnušaju manipulanata i raznih profitera. Opozicija jednostavno nema odgovor na čoveka koji čuje svoje građane i radi za njih, koji je odgovoran predstavnik vlasti i zahvaljujući kome se Srbija može ponositi da je u prijateljskim odnosima sa svima u svetu, od Makrona, Si Đinpinga, Trampa i Putina, ali i svih drugih uticajnih državnika. Nemaju lek za čoveka koji gradi, koji rešava probleme, pod čijim vođstvom je zemlja stabilna, a životni standard građana u konstantnom rastu.
Opozicija ne može da se nosi s čovekom koji se ne libi da prizna da se i sam menjao, ali koji je i menjao zemlju, razvijao je i vratio je u red država čija reč se i čuje i sluša.
Kurir/Branislava Majdarević