Tema najnovije epizode "Ni pet ni šest" bili su najugroženiji. Naime, danas počinje 16-dnevno obeležavanje Dana borbe protiv nasilja nad ženama. Međutim, pažnja je posvećena i novim, rastućim društvenim pokretima. Na primer, u Hrvatskoj su već prisutne feminističke grupe koje promovišu život bez muškaraca, dece i tradicionalnih odnosa. Ti pokreti potiču iz Koreje i brzo se šire.
Pored toga, voditeljka Jovana Grgurević se osvrnula i na zabrinjavajuće informacije koje je dobila. Naime, u Srbiji su se u školama pojavili ljudi registrovani pod imenom "Zdravitas". Oni, navodno, sprovode procene fizičke sposobnosti dece, ali roditelji ne mogu saznati ko su tačno ti ljudi, u čije ime rade i ko ima uvid u bazu podataka koja sadrži lične informacije dece, uključujući i matične brojeve. Ovo je tema koja je uznemirila mnoge, a gosti koji su govorili na ovu temu bili su prof. dr Mina Zirojević, stručnjak za uporedno pravo, Zorica Mršević, profesorka i istraživačica sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije, Jasmina Stijović, pisac, član udruženja pisaca Srbije, i Saša Borojević, analitičar.
Voditeljka je najpre upitala prof. Zirojević da kada govorimo o zaštiti ugroženih grupa, ko joj prvo pada na pamet - žene ili deca?
- Prvo mi padaju na pamet deca. Čini mi se da je njihova ugroženost u poslednje vreme eskalirala na načine koje ranije nismo mogli ni da zamislimo. Deca iz ratnih područja, na primer, često postaju žrtve trgovine ljudima, seksualnog ropstva i trgovine organima. To su problemi koji duboko pogađaju naše čovečanstvo i postavlja se pitanje kako smo uopšte došli do ovakvog nivoa neljudskosti. Takođe, ono što dodatno zabrinjava je koliko smo se kao društvo oglušili o nasilje nad ženama. Često čujemo rečenice poput: "Dobro, tukao ju je, ali hajde da barem spasimo decu." Ovakvi komentari ukazuju na to koliko smo postali ravnodušni prema nasilju - rekla je Zirojević.
Voditeljka je potom upitala Mršević da li smatrate da je primena ženskog roda u jeziku doprinela većem poštovanju žena.
- Mislim da se ženski rod u jeziku oduvek koristio, ali nije bio institucionalno prepoznat. Srpski jezik gramatički prepoznaje tri roda - muški, ženski i srednji, pa je sasvim prirodno koristiti termine poput "profesorka" ili "istraživačica". Ipak, nismo navikli na izraze poput "arhitektica" ili "psihološkinja", što često izaziva otpor. S druge strane, nije problem reći "čistačica" ili "spremačica", dok nam termini poput "predsednica" ili "ambasadorka" deluju neobično. Ja lično insistiram na upotrebi ženskog roda jer stojim iza svog imena, zvanja i postignuća - rekla je Mršević i dodala:
- Ne mislim da to drastično menja društveni status, ali svakako doprinosi osvešćivanju. Konzervativni mediji, poput RTS-a, sve češće koriste termine poput "guvernerka" ili "ministarka" bez ikakvih problema. Međutim, problem se javlja kod reči koje nemaju jasno definisan ženski oblik, poput "vozač" ili "zakupac". Na primer, često čujemo izraze "žena vozač" ili "žena zakupac", što ukazuje na nesigurnost u korišćenju ženskog roda u tim situacijama.
Stijović je takođe odgovorila na pitanje koja grupa je najugroženija.
- Deca, bez sumnje su najugroženija i njih moramo najpre zaštititi. Imam dve unuke i stalno pričam s njima o opasnostima koje ih mogu zadesiti. Na primer, šta treba da rade ako im priđe stranac, ponudi im bombonu, ili postavlja neprimerena pitanja poput: "Kako se zove tvoja mama?" ili "Koliko zarađuje tvoj tata?" Nekada smo i mi kao deca popunjavali razne ankete u školi, ali su roditelji imali kontrolu nad tim podacima. Moj otac, na primer, bio je vojno lice i uvek je birao šta ćemo popuniti. Danas se, međutim, čini da roditelji gube kontrolu.
Borojević se osvrnuo na organizaciju "Zdravitas" koja sprovodi fizičke procene dece u školama.
- U slučajevima poput ovog, zakon o zaštiti podataka o ličnosti je zloupotrebljen. Roditeljima je oduzeto pravo da odlučuju. Škole i nastavnici često odgovaraju cinično, govoreći: "Vaša saglasnost nam nije potrebna." To je neprihvatljivo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Da li je efektivnija kazna ili nagrada za decu?