EVROPA ŠALJE TRUPE U UKRAJINU U SKLADU SA TRAMPOVIM PLANOM? Sve je ponovo pokrenula poseta britanskog premijera Makronu, evo šta bi radili tamo
Francuski Mond objavio da su reaktivirani planovi za slanje zapadnih trupa u Ukrajinu
Francuska i Velika Britanija ne isključuju mogućnost da stanu na čelo zapadne koaliciije u Ukrajini, u svetlu predstojećeg američkog "povlačenja" iz Kijeva nakon povratka novoizabranog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću.
To je objavio francuski list Mond, pozivajući se na izvore upoznate sa planovima Pariza i Londona koji još uvek treba da se konkretizuju.
Navodi se da su reaktivirani razgovori o slanju zapadnih trupa i pripadnika privatnih vojnih kompanija na ukrajinsko tlo u trenutku kada sukob u toj zemlji ulazi u novu fazu eskalacije.
Mond navodi da su u potpunosti ponovo pokrenute osetljive debate, koje se uglavnom vode u strogoj tajnosti, u vezi sa mogućim prestankom američkog angažovanja oko pomoći Kijevu kada Tramp ponovo položi predsedničku zakletvu 20. januara naredne godine.
Podseća se da je debata oko slanja trupa u Ukrajinu, koju je iznenada u februaru ove godine inicirao francuski predsednik Emanuel Makron tokom sastanka saveznika Kijeva održanog u Parizu, izazvala snažno protivljenje iz pojedinih evropskih zemalja, na čelu sa Nemačkom.
Francuski list navodi da takav scenario ipak nije time "sahranjen", a štaviše poslednjih nedelja je ponovo dobio na zamahu.
Prema informacijama Monda, to se dogodilo zahvaljujući poseti Francuskoj britanskog premijera Kira Starmera koja se odigrala 11. novembra.
- U toku su razgovori između Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske u vezi sa saradnjom na polju odbrane, a posebno sa ciljem stvaranja čvrstog jezgra saveznika u Evropi, koje bi bilo fokusirano na Ukrajinu i evropsku bezbednost u širem smislu - kazao je francuskom listu neimenovani britanski vojni izvor.
Mond naglašava da su ove reči u skladu s izjavama Žan-Noela Baroa, ministra spoljnih poslova Francuske, datim krajem prošle nedelje tokom posete Londonu.
U intervju za BBC Baro je pozvao zapadne saveznike da "ne postavljaju niti objavljuju crvene linije" u vezi sa podrškom Ukrajini.
Korijere dela sera, koji je preneo informacije Monda, podseća da je Benžamen Adad, francuski ministar za evropske poslove, dao slične izjave u intervjuu vodećem italijanskom listu, naglašavajući da je pozicija Pariza ostala ista, a to je da "ne treba isključiti mogućnost slanja zapadnih vojnika u Ukrajinu".
Navodi se da je faktor u obnavljanju plana o tom raspoređivanju trupa bila i odluka Džoa Bajdena, odlazećeg predsednika SAD, da Ukrajini dozvoli korišćenje američkih raketa ATACMS za napade duboko unutar teritorije Rusije.
Za korišćenje tog i drugog oružja dugog dometa potrebna je zapadna podrška u ljudstvu na terenu u samoj Ukrajini.
To je, između ostalog, bio jedan od glavnih razloga zašto je Nemačka do sada odbijala da Kijevu isporuči svoje dalekometne projektile Taurus.
Ujedinjeno Kraljevstvo je, s druge strane, dalo Ukrajini svoje rakete Storm šedou, a Francuska Skalpove, projektile koji su istih karakteristika kao britanski.
Rakete Storm šedou su 20. novembra već iskorišćene za napad na ruski komandni položaj u pograničnoj Kurskoj oblasti.
Nije poznato da li su i rakete Skalp upotrebljene za udare unutar ruske teritorije.
London u Ukrajini ima pod ugovorom pripadnike kompanije "Babkok", a prema informacijama Monda oni tamo rade u koordinaciji sa sličnom francuskom vojnom kompanijom "DCI (Défense Conseil International), koja je u većinskom državnom vlasništvu.
Oni takođe učestvuju u obuci ukrajinskih vojnika u Francuskoj i Poljskoj.
Raspoređivanje francuskih vojnika, a eventualno i iz drugih evropskih zemalja ukoliko bi tako odlućile, poslužilo bi isprva za pomoć ukrajinskim trupama oko korišćenja oružja dugog dometa, a u perspektivi i za obezbeđivanje eventualnog prekida vatre ukoliko mirovni pregovori dovedu do toga.
Prema tim izvorima, "najveći deo snaga činili bi Evropljani, a ne Amerikanci".
(Kurir.rs/Le Monde/Il Corriere della Sera/Preveo i priredio: N. V.)