Retko koje nemačko političko delo je izazvalo toliku pažnju: memoari Angele Merkel, pod naslovom „Sloboda“ (Freiheit), ove nedelje stižu u knjižare. Knjiga će istovremeno biti objavljena u tridesetak zemalja, ne samo na Zapadu, već i u Kini.
Ulaznice za književno veče u utorak u „Nemačkom pozorištu“ u Berlinu, na kojem će to delo na 736 stranica biti prvi put predstavljano, rasprodate su na internetu za nekoliko minuta.
Memoari s podnaslovom „Sećanja 1954–2021“, donose osvrt na njen život, od detinjstva i mladosti u DDR-u, preko ujedinjenja Nemačke, političkog uspona u Saveznoj Republici Nemačkoj, pa sve do kraja njene 16-godišnje kancelarske karijere u kasnu jesen 2021.
Knjiga i audio-izdanje biće istovremeno objavljeni na više jezika, a odavno je isplanirana i turneja 70-godišnje autorke po velikim evropskim gradovima.
Promocija s Obamom u Vašingtonu
U do sada objavljenim odlomcima iz knjige (između ostalog u nedeljniku „Cajt“ i u „Jidiše algemajne“ na temu Izraela), kao i u nekoliko intervjua (posebno iscrpnom u magazinu „Špigel“), Merkel se osvrće i na politički aktuelna i kontroverzna pitanja: između ostalog na svoje iskustvo s američkim predsednikom Donaldom Trampom (2017–2021), dominaciju muškaraca u nemačkoj politici, kontroverzno prihvatanje izbeglica…
Posebno detaljno govori o svojoj politici prema Rusiji i Ukrajini i viđenju Vladimira Putina. Upravo po tom pitanju, mnogi u političkom Berlinu danas su kritični prema njoj.
Te izjave bivše kancelarke medijima u Nemačkoj padaju u vreme kada je započela kampanja uoči vanrednih izbora za Bundestag. Kako za DW tvrdi novinar Ralf Bolman, kraj vladajuće tzv. „semaforske koalicije“, sastavljene od Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP), trenutno baca senku na percepciju njene knjige. Bolman, član redakcije nedeljnog izdanja lista „Frankfurter algemajne cajtung“, i sam je pre nekoliko godina napisao obimnu biografiju Angele Merkel.
Ipak, on ukazuje i na međunarodni odjek, a i na promenu u Beloj kući koja predstoji u januaru. Bolman podseća na prvi mandat Donalda Trampa tokom mandata Angele Merkel kao kancelarke.
„Tada je u SAD bila slavljena kao liberalno-demokratska protivnica Trampa. To će joj sada sigurno pomoći u promociji knjige.“
Bivša kancelarka Nemačke će 2. decembra biti u Vašingtonu, gde će svoje delo predstaviti zajedno s bivšim predsednikom SAD Barakom Obamom.
Kandidati se bore za glasače bivše kancelarke
Bolman smatra da je pogrešna procena berlinske političke scene da je Merkel zbog svoje politike prema Rusiji sada „svuda na lošem glasu“. Naprotiv, tvrdi da ona i dalje ima „mnoge fanove u zemlji“ i da će se knjiga dobro prodavati.
Problematičnijim od njenih spoljnopolitičkih odluka on vidi njen „nedostatak volje za reformama na unutrašnjem planu“. Kao primere navodi njenu uzdržanost da pokrene teška pitanja, poput modernizacije Bundesvera ili sprovođenja prave klimatske tranzicije.
Da li knjiga sada postaje deo predizborne kampanje? Bolman je po tom pitanju uzdržan: „Svako će citirati ono što mu odgovara.“ Ipak, uočljivo je da sva tri kandidata za kancelara na svoj način pokušavaju da se obrate nekadašnjim glasačima Merkelove: Olaf Šolc iz (SPD), Fridrih Merc (CDU/CSU) i Robert Habek (Zeleni).
U knjizi su naravno stavovi Angele Merkel. Retko kada je „neki vrhunski političar bio izložen tolikoj nediferenciranoj kritici i mržnji kao Angela Merkel“, ističe za DW ističe politikolog i publicista Andreas Pitman i dodaje: „Upravo zbog toga je važno da široj javnosti predstavi stvari iz svoje perspektive.“
Mnogo miliona za knjigu?
Kao što je uobičajeno kod ovakvih projekata, nije poznato koliki će honorar dobiti bivša kancelarka. Ovih dana, međutim, nekoliko nemačkih medija spekuliše o mogućem iznosu: „Kelner štat-ancajger“, bez navođenja izvora, piše o „izuzetno visokom avansu“, navodeći dvocifreni milionski iznos kao „vanredno mnogo novca za nemačko izdavaštvo“. Berlinski „Tagesšpigel“ precizirao je sumu – 12 miliona evra.
Niko ne pomišlja da će se Markel u budućnosti razbacivati novcem. U intervjuu za „Špigel“, gde su je oslovili kao buduću „multimilionerku“ i uporedili s finansijski moćnom fondacijom Baraka Obame, Merkel je na pitanje o tome nagovestila da planira osnivanje sopstvene fondacije.
„Neću moći da napravim tako nešto veliko kao Obama – ali videćemo“, rekla je. Njena sopstvena fondacija bi svakako imala prednost da, ni sada, a ni u budućnosti, njeno nasleđe neće zavisiti od partijskog aparata njene CDU.
Sećanje na DDR
Među stotinama autora koje izdavačka kuća – inače tradicionalno sklona levo-liberalnim stavovima – navodi na svojoj veb-stranici, nalaze se mnogi umetnici, pozorišni stvaraoci i druge ličnosti iz kulture, ali samo četvorica sa značajem na saveznom političkom nivou: bivši kancelar Helmut Šmit (1918–2015), te političari Zelenih, Danijel Kon-Bendit (79), Joška Fišer (76) i Robert Habek. Ponekad, kako se čini, izbor izdavača može odražavati i neku vrstu ideološkog opredeljenja.
Sličnu simboliku može imati i izbor mesta za promociju: „Nemačko pozorište“ (Deutsches Theater) savršeno je za predstavljanje knjige Angele Merkel. Za vreme Berlinskog zida, Merkel je živela na svega nekoliko minuta hoda odatle, u ulici Marijenštrase, blizu tadašnje linije razdvajanja Istoka i Zapada. „Nemačko pozorište“ je verovatno najvažnija scena za ozbiljan teatar u Berlinu, a tu često dolaze Merkel i njen suprug Joahim Zauer.
Među odlomcima iz knjige koje je „Cajt“ unapred citirao nalazi se i jedno sećanje iz detinjstva: Merkel piše da je kao devojčica s roditeljima jednom godišnje išla u pozorište u Berlin, uključujući i „Nemačko pozorište“. Kako navodi, „to će joj uvek ostati u sećanju“.
Sada će, barem na jednu noć, biti glavna zvezda upravo na toj bini. U ansamblu tog pozorišta nekada je igrala i Korina Harfuh, jedna od najcenjenijih savremenih nemačkih glumica. Harfuh, vršnjakinja Angele Merkel, rođena u Tiringiji, bila je naratorka audio-izdanja knjige „Sloboda“.
Kurir.rs/Dojče vele (DW)/Preneo: D. P.