Već pri prvom pogledu na biografiju glumca Aleksandra Radojičića stiče se utisak da je život u njegovom slučaju posložio kockice tako savršeno.
Od trenutka kada su ga roditelji sa šest godina odveli u dramski studio naslutivši njegovu ljubav prema glumi i zbog pasioniranog gledanja filmova sa Arnoldom Švarcenegerom, koga je kao dečak želeo da upozna.
Iako mu je tek 35 godina, skoro tri decenije prošlo je otkako je prvi put stao pred filmsku kameru. A posle toga samo su se ređale role koje su učvrstile njegov današnji status među glumcima.
Svoj prvi film "Sve će to narod pozlatiti" snimio je sa osam godina, i to rame uz rame s Danilom Lazovićem, Petrom Kraljem, Mišom Janketićem...
- Nisam bio svestan šta se dešava i s kakvim veličinama delim kadar, kolika je to privilegija i da će mi gluma biti profesija. Puno mi je srce kad se sad setim tog filma. Sve je počelo od dramskog studija u Kolarcu, koji je vodio Živko Prokić i zahvalan sam mu što me je sa šest i po godina primio, iako nije bila praksa da tako mala deca budu polaznici. Bilo je to moje divno iskustvo iz detinjstva - rekao je Radojčić ranije za TV Ekran.
Glumac se tom prilikom osvrnuo i na uspomene sa seta.
- Čuveni Dragomir Felba mi je igrao dedu. Kostimi su nam bili slojeviti, nosili smo gunjeve, i svaki put kad bismo ponavljali kadar u kom se krećemo, uhvatio bi me za gunj kad treba da stanem. Iako sam znao kad to treba da uradim, kao i svakom detetu kom je bilo dosadno, ne bih stao namerno. I tako sve dok se jednom nisam izvukao iz prsluka kad ga je povukao. Dobio sam grdnju, pa sam na teži način shvatio da na snimanju nekad ima i bezbroj ponavljanja - rekao nam je uz osmeh.
Otkrio je i šta mu je donelo prva uloga budući da je bio dete.
- Verovatno prirodnost. Nikad mi nije bilo strano da pred drugim ljudima nešto govorim, recitujem i glumim. Čovek se rodi sa sposobnošću, ali i željom da to radi. Svako ima za nešto dar, ja sam valjda imao za glumu - istakao je.
(Kurir.rs/I.M.)
Poslušajte šta su glumci poručili ekipi Kurir televizije: