Opozicija je sa uličnih blokada u ponedeljak prešla na opstrukciju rada parlamenta i na sednici posvećenoj budžetu izazvala opšti haos. Opozicioni poslanici su sve vreme ometali rad Skupštine - duvali u pištaljke i vuvuzele, ustajali s mesta, opkoljavali članove Vlade, gurali i udarali druge poslanike, da bi na kraju čak počupali mikrofone i razbili ekrane u skupštinskoj sali.
Ekstremnu političku nekulturu i opasno guranje države u zonu političke nestabilnosti hitno mora da zameni smirivanje strasti i atmosfera dijaloga, ocenjuju sagovornici Kurira. Prilika za to će biti već danas, kada je zakazano glasanje o svim tačkama dnevnog reda, između ostalog i o Predlogu budžeta za 2025.
Čuvamo dostojanstvo
Govoreći o ponašanju opozicije tokom sednice u ponedeljak, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je izjavila da je to bio pokušaj oduzimanja institucija bez izbora.
"Oni hoće građanski rat, mi hoćemo rad. Ovo nije traženje pravde za žrtve nesreće u Novom Sadu, ovo je oduzimanje institucija bez izbora. Mi to nećemo dozvoliti. Kakva Srbija treba da bude iz ugla opozicije, možete videti: počupani mikrofoni, pobacane limenke i flaše, počupane lajsne, uništena zastava. Učinili smo sve da tako nešto sprečimo... Rekla bih da je opozicija pokušala fizički obračun. Bilo je najava incidenata, Đilasov plaćenik Nemanja Šarović je to najavio. Bilo je jasno da je to plan", poručila je ona za RTS.
Kako je rekla, poslanik ZLF Radomir Lazović nasrnuo je na članove Vlade. Brnabićeva je napomenula da niko ne sme da se približi stolu predsedavajućeg bez dozvole.
"Međutim, nijedan dogovor se ne poštuje. Ja sam pokupila papire. Mi moramo da čuvamo dostojanstvo ovog doma. Prvi udarac je uputio Đilas jednom poslaniku iz vladajuće koalicije. Oni su želeli da blokiraju parlament, da zaustave povećanje plata i penzija, podršku zdravstvu, poljoprivredi, infrastrukturne projekte", naglasila je predsednica parlamenta.
Prešlo granicu
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković kaže za Kurir da su nemile scene u Skupštini posledica ekstremne političke nekulture i da je ono što je opozicija uradila ne samo prešlo granicu dobrog ukusa već zalazi u sferu kršenja elementarnih političkih prava i sloboda.
"Imam utisak da ovde postoje i stvari koje, s obzirom na status zaštićenosti narodnih poslanika, zahtevaju i intervenciju pravnog sistema. Međutim, ne možemo da uvodimo policiju u parlament, jer to onda neće biti parlament, već diktatura. Opozicija je uzela potpuno pogrešan oblik iskazivanja neistomišljenosti kroz rušenje i fizičke atake, a sve je to posledica odsustva ozbiljne političke ideje i stava da se postojeće stanje stvari u Srbiji može menjati na takav način. Ta agresivna forma opozicije može samo da donese zlo ovoj državi i narodu. Izlazak iz svega toga treba da ide kroz neki oblik spuštanja strasti. Umesto toga, opozicija nam daje dokaz da nije spremna na dijalog i na ulogu nekoga ko će da bude korektivni faktor, što bi za posledicu imalo boljitak sveukupnog političkog stanja u Srbiji. Postoje i spoljni faktori koji zapravo organizuju, procenjuju i traže trenutak za sprovođenje svojih zamisli. Nedostatak liderstva u opoziciji i jasne političke platforme izvrgao se u jednu kontraproduktivnu i vrlo opasnu situaciju za sadašnji trenutak u Srbiji, a to je mogućnost da dođe do destabilizacije", ocenjuje Petričković.
Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže za Kurir da je ono što se desilo u Skupštini najgori scenario za Srbiju - da se šalje slika institucionalne nesposobnosti i unutrašnjeg haosa.
"Niko nije doprineo stabilizaciji institucija. Naprotiv, dolazi do daljeg institucionalnog ruiniranja. Glavni akteri opozicije dosad nisu pokazali visoku sposobnost i ovakvim svojim delovanjem nastavljaju da, s jedne strane, odbijaju glasače, a s druge strane, traže za sebe poziciju žrtve. Polarizacija je sve jača. Prava poslanika su daleko veća od drugih građana. Skupština je njihov dom i oni u svom domu mogu da rade šta hoće, ali naravno da to ima političkih reperkusija. Jedini lek za ovu situaciju je da se obezbedi neka vrsta dijaloga između pozicije i opozicije. Sve drugo je pokušaj neke represije, a to nikako ne sme da bude demokratska praksa. Demokratska praksa je upravo komunikacija, dijalog i traženje kompromisa", rekao je Miletić.
Kurir.rs