Najavljene ekonomske mere administracije Donalda Trampa izazivaju veliku pažnju širom sveta. Prema analizi stručnjaka, Trampova strategija uvođenja visokih carina prema Kini, Kanadi i Meksiku mogla bi značajno uticati na globalnu ekonomsku dinamiku. Dok Evropa za sada nije direktno pogođena ovim merama, stručnjaci upozoravaju da bi eventualno širenje carina na evropsko tržište moglo drastično promeniti situaciju.
Ovi potezi dolaze u trenutku kada se Sjedinjene Američke Države suočavaju s problemima poput trgovinskog deficita, rastućeg javnog duga i ekonomskog rivalstva s Kinom, što postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti globalnih ekonomskih odnosa.
Gostujući u emisiji "Ni pet ni šest", ekonomista Nemanja Antić analizirao je pozadinu ovih poteza. Kako je istakao, Trampova administracija suočava se s tri ključna problema:
Trgovinski deficit s Kinom:
- Prema procenama, trgovinski deficit SAD-a s Kinom iznosi oko 400 milijardi dolara. Kina izvozi znatno više robe i usluga nego što Amerika, što stvara ogromnu ekonomsku neravnotežu - objašnjava Antić.
Rastući javni dug SAD:
- S trenutnim dugom od 35 triliona dolara, Tramp planira godišnje smanjenje od 2-3 milijarde. Međutim, to je dugoročan i izazovan proces, koji zahteva više od pukih fiskalnih reformi - rekao je Antić.
Ekonomija kao globalni takmac:
- Amerika, kao vodeća svetska sila, mora imati ekonomskog protivnika. Kina je prepoznata kao glavni izazov, što je razlog zašto se ove mere prvenstveno odnose na nju.
Uvođenje visokih carina na kinesku robu moglo bi izazvati kratkoročne probleme unutar SAD-a, uključujući porast inflacije. Antić objašnjava da će cene hrane i osnovnih proizvoda poskupeti, ali da Trampova administracija veruje u stabilizaciju tržišta kroz pronalaženje novih proizvodnih lokacija i sirovina.
- Već sada vidimo preusmeravanje velikih korporacija, poput Tesle i BMW-a, iz Kine u regije poput Meksika, koje nude povoljne uslove poslovanja zahvaljujući sporazumima poput USMCA. Kompanije su daleko fleksibilnije od država. Američke firme već decenijama beže iz svoje poreske jurisdikcije. Nakon Evrope i Azije, sve više se okreću Africi, koja postaje privlačna zbog ogromnog potencijala radne snage i povoljnih proizvodnih uslova - rekao je Antić.
Govoreći o društvenim posledicama, Antić osvetljava specifičan pristup SAD-a siromaštvu i problemu narkotika.
- Siromaštvo u Americi nije rezultat ekonomskog kolapsa, već kontrolisana politika koja služi kao upozorenje srednjoj klasi - objašnjava on. Kada je reč o drogama, poput fentanila koji se švercuje iz Kine preko Meksika, Antić ističe da se taj problem koristi na različite načine:
- U SAD se droga često posmatra kao sredstvo za povećanje produktivnosti, dok je u Evropi fokus na zavisnosti.
Kina je izrazila spremnost za saradnju u rešavanju problema trgovine fentanilom, ali ostaju političke nesuglasice između ove dve sile.
- Iako je situacija kompleksna, obe strane su svesne ozbiljnosti problema - kaže Antić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Pogledajte odgovor Trampa na pitanje o rešavanju problema migranata u Americi: