Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp najavio je uvođenje visokih carina na proizvode iz Meksika, Kanade i Kine, što je izazvalo burne reakcije širom sveta. Dok kineska ambasada poručuje da „ni SAD, ni Kina neće pobediti u trgovinskom ratu“, stručnjaci analiziraju moguće posledice ove politike, kako za globalnu ekonomiju, tako i za poziciju Amerike kao vodeće svetske sile.
U emisiji „Usijanje“, novinar dnevnog lista Politika Marko Lakić i stručnjak za odbranu i bezbednost Ivan Miletić osvrnuli su se na ove najave i potencijalne posledice koje bi mogle promeniti tok svetske ekonomije.
Marko Lakić istakao je da Amerika danas oseća posledice svoje dugogodišnje ekonomske politike, posebno odluke iz 70-ih i 80-ih godina da proizvodnju teške industrije prebaci u zemlje s jeftinijom radnom snagom.
- Još od kraja 70-ih godina, SAD su se oslanjale na koncept know-how. Proizvod je dizajniran u Americi, a proizvodnja prebačena u zemlje poput Indonezije, gde jeftina radna snaga sklapa finalni proizvod. Na primer, patika koja se u Indoneziji proizvodi za nekoliko dolara prodaje se u SAD za 150 dolara - objasnio je Lakić.
Ovaj model je, međutim, doveo do gubitka domaće industrijske baze.
- Amerika danas praktično nema proizvodnju čelika. Kina je, s druge strane, usavršila tehnologiju proizvodnje i sada nudi najkvalitetniji i najjeftiniji čelik na svetu. Kada takav čelik ponudi evropskom ili američkom tržištu, optužuju je za damping, ali istina je da je Kina iskoristila politiku otvorenog tržišta i postala dominantan igrač - dodaje Lakić.
Na pitanje da li Trampove mere mogu vratiti američku industriju, Lakić je skeptičan:
- Da biste resetovali trgovinske tokove, potrebno je vreme. Trampova ideja o vraćanju proizvodnje u SAD je ambiciozna, ali visok rizik može dovesti do toga da Amerika plati najveću cenu. Kina je već ostvarila značajnu ekonomsku prednost i koristi svaku priliku da je dodatno ojača.
Lakić je povukao i paralelu sa nemačkom privredom:
- Nemačka se, posle Drugog svetskog rata, morala osloniti na proizvodnju visokog kvaliteta da bi otplatila dugove. Taj proces je trajao decenijama. Sličan razvoj u SAD nije moguć u kratkom roku, jer je njihova ekonomija dugo zasnovana na uvozu i tehnologiji.
Ivan Miletić osvrnuo se na kompleksnost odnosa SAD i Kine:
- SAD decenijama finansiraju svoj razvoj prodajom obveznica koje Kina kupuje. Tako su američki deficiti finansirali kineski ekonomski rast. Tramp pokušava da preokrene tu dinamiku, ali to neće biti moguće tokom njegovog mandata. Njegove mere mogu postaviti osnovu za dalje promene, ali bi bile potrebne najmanje dve do tri administracije koje bi sledile istu politiku kako bi se videli značajniji rezultati.
Na pitanje da li je moguće vratiti proizvodnju u SAD, Miletić odgovara:
- Da bi se industrijalizacija vratila, potrebna su ogromna ulaganja. Amerikanci su skuplja radna snaga u poređenju sa kineskom, a investitori više vole brze povrate na ulaganja u sektore poput IT industrije. Čak i da se odluče za ulaganja, izazovi poput nedostatka stručne radne snage i zatvorenih fabrika predstavljaju veliki problem.
Lakić je istakao i direktne posledice za najbliže susede SAD:
- Povećanje carina najviše bi pogodilo radnike u Meksiku i Kanadi, ali i američke potrošače. Slobodna trgovina kroz NAFTA sporazum omogućila je ogromnu razmenu dobara, ali nova pravila koja je Tramp uveo nisu dala očekivane rezultate. Da jesu, sada ne bi bilo potrebe za dodatnim carinama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Nemanja Antić otkriva: SAD duguju 35 triliona dolara, ovako će dugoročno vratiti dug