Ljubiša Milić, naš čovek koji živi i radi u gradiću na 30 kilometara od Beča, podelio je sa svim članovima grupe "Srbi u Beču" svoju priču o smederevcu na koji se greje i kuva zimi. Upravo on ga je inspirisao da napiše sećanje o ukusima detinjstva iz prabakine kuhinje i pradekinog podruma.
Raspuste provodio kod prababe i pradede
"Kad god kuvam u zimskom periodu na Smederevcu ovde 30 km van Beča, ja se u mislima vraćam jedno 30 godina unazad. Odrastao sam u Beču ali u detinjstvu sam uvek za vreme raspusta ili školskih praznika završio kod prababe i pradede tamo dole blizu Požarevca u rodnom selu.
Čuvali me jer su ovde svi radili, bolje da sedim sa njima nego ovde sam u stanu. A ja sam im bio centar sveta, svaku želju su mi ispunili. Prababa bila zadužena za kulinarstvo, a pradeda me učio "životnim vrednostima".
Omiljeno jelo u detinjstvu bila mi je piletina na krompiru iz rerne, prosto jelo, ali prababa je to digla na svetski nivo, prste da poližeš. Da sam mogao, dao bih joj mišelinovu zvezdu.
Prabakin krompir i pradedova rakija
Ode ona u kokošinjac sa sekirom, na kratko se čulo neko kokodakanje i onda tišina i muk. Šta ćeš, nije tad bilo bilo kao danas ovde pa da kupiš meso. Očistila ona pile, krompir iz špajza i pravac u letnju kuhinju, tamo stajao smederevac. Isti model kao što ga ja danas imam ovde u Niederösterreich. Meni je bilo zanimljivo da gledam kako sprema i kuva, a njoj bilo drago.
-Ako, ljubi te baba! Gledaj i zapamti, Bog zna šta će biti, možda će ti zatrebati nekad!
A onda bi upao pradeda...
-Šta da mu treba? Da kuva na smedervecu tamo u Austriji? Daj Maro, ne lupaj!
A pradedi je zapravo bilo krivo što sam "visio" kod prababe u letnjoj kuhinji, on je hteo da me vodi kod kazana da mi pokaže kako se peče rakija. Tu kad bi se skupili starci kod kazana, pekli su rakiju danima i noćima u smenama. Kao na poslu, prva smena, druga, a i treća.
Onako uz meze i taze rakiju ("prvenac iz lule") bio je to i lep posao. A i voleo je da me vodi u podrum, da mi pokaže "blago". Burići sa rakijom, nekoliko stotina litara.
Pradeda sačuvao rakiju iz vremena kada je on rođen
- Vidiš ovo bure na kojem piše 1987? Tu rakiju sam pekao kad si se ti rodio. Nažalost neću da doživim tvoju svadbu i rođenje tvoje dece, ali kad bude bilo celo bure da potamanite! A i namenite lečka i meni na onom svetu, valja se!
A onda me moj sin vratio "iz filma".
- Tata, lepo miriše! Kad je gotovo?
- Evo još malo.
I onda sunem pred jelo jednu malu čašicu domaće rakije, ne zato što volim da pijem nego da bih mogao da namenim svom pradedi. A kad smo počeli da večeramo, jeste ukusno i sve to ali nema šanse da dostignem nivo svoje sada pokojne prababe. Gledam sina kako slatko jede, liže prste. A ja onako u mislima izgovorim rečenicu...
- Hvala ti baba Maro što si mi pokazala kuvanje na smedervecu, bila si u pravu. Bog zna da l' će mi nekad trebati, a eto ispalo da treba", napisao je on na kraju viralne objave.
(Kurir.rs/ Blic/ M.F.)
Festival posvećen ajvaru: