SREMSKA MITROVICA - U svakom kraju postoji neko ko svojim osmehom, energijom i prisustvom ulepšava svakodnevicu. U Sremskoj Mitrovici to je Nikolić Dragan, poznatiji kao Kale, poštar koji je postao neizostavni deo zajednice. Svojim biciklom, pesmom i vedrim duhom, Kale svakodnevno raznosi poštu, ali i dobro raspoloženje.
Kale svoj posao smatra srećom, jer ga je spojio sa svojom najvećom strašću – vožnjom bicikla. Biciklizam mu nije samo način transporta već i terapija koja mu je pomogla u borbi sa zdravstvenim problemima početkom devedesetih.Bicikli je, nastavlja da priča, počeo svakodnevno da vozi pre više od 25 godina kada je imao zdravstvenih problema.
“Sada već davne 1991. godine imao sam ozbiljnih zdravstvenih problema, nakon nekoliko snimanja glave pojavila se sumnja kod doktora da imam tumor, međutim, na moju sreću, nije bilo to u pitanju, već neko suženje krvnog suda koje mi je proizvodilo neverovatne glavobolje sa kojima sam se borio punih šest meseci. Nigde bez lekova nisam kretao, ali vremenom sam sam postajao sve aktivniji i počeo da uviđam da mi to prija, vožnja bicikla pre svega”, priča Kale.
Posle nekog vremena glavobolje su prestale, a vožnja mu je, priznaje, ušla u krv, sada dva dana ne može da sedi s mirom, kaže hvata ga nervoza i mora da provoza bar “mali” krug od tridesetak kilometara.
“Vožnja bicikla je moj užitak, način na koji se ja relaksiram, jer nikada nisam vozio samo da bih prešao kilometre, nego da uživam u okolini, u prirodi koja je moja glavno odredište uvek, bilo da je to Fruška Gora ili Cer. Dnevno nekada odvozam i po 200 kilometara, laganim tempom, jer kao što sam rekao volim sve da posmatram, vidim nešto lepo, nešto novo, da možda upoznam neke nove ljude, da osetim mirise, prirodu, čist vazduh, kada me volja krenem isto tako stanem, namami me hlad, reka, sednem, fotografišem, odbacim negativnu energiju, svakodnevne probleme, nervozu, udahnem vazduh i upijem sunce, jednostavno spremim sebi vode, malo slaninice, koju krišku hleba, stavim ranac na leđa i krenem”, objašnjava Kale i dodaje da se često desi da i prespava u prirodi.
Na svoje vožnje, pogotovo one duže, Kale mahom ide sam, ali naglašava da mu društvo ni ne treba.
“Ne treba mi ni društvo, samo ja i priroda. Ponekad neko i poželi da krene sa mnom, ali kada kažem gde idem i koliko do tamo otprilike kilometara ima, svi vrlo brzo odustanu. Ja vozim i po najvećem suncu i po kiši, mene ništa ne može zaustaviti ukoliko mi se voza”, priča Kale.
Prema njegovim rečima imao je veliku sreću da se zaposli u Pošti i da bude postavljen da raznosi poštu, tako da je uspeo da posao spoji sa svojom velikom ljubav prema vožnju bicikla.
Kale je mogao preći na šalter, završio je srednju ekonomsku, ali nije hteo, kaže – ovo volim i ovo mi se dopada.
“U današnje vreme čudno je to reći, skoro nezamislivo, ali ja svoj posao jako volim, nudili su mi da posle nekoliko godina pređem za šalter, ali sam ja to odbio, ovde vozim bicikli, stalno sam u kontaktu s ljudima, zanimljivo mi je i na biciklu planiram da dočekam i penziju. Koliko uživam u svom poslu mislim da dovoljno govori činjenica da ponekad uhvatim sam sebe da pevam dok radim. Ko me ne zna verujem da misli da sam ili pijan ili lud, ali pošto me većina zna, zna i da nisam ništa od toga, jednostavno volim svoj posao i sa zadovoljstvom ga radim. Posao koji radiš treba voleti, ako ne voliš to što radiš posao ti onda dođe kao jedna vrsta robije. Čoveku za sreću ne treba mnogo, bar ne meni”, dodaje Kale.
Ima mnogo zanimljivih dešavanja, kada radiš ovaj posao, ali bih izdvojio meni jednu od najdražih. Kada sam dobio ovaj deo da radim, kažu mi Cvjeta je opasna. Ja kod Cvjete a ona me dočeka pesmom! Cvjeta je umetnik, ne verujem da mnogo njih zna da je ona profesionalac. Kad Cvjeta pusti glas… ima baš mnogo lepih doživljaja, ne bih sada ni stigao sve da nabrojim.
Iako ima još par godina do penzije, Kale ne planira da menja tempo. Bicikl će, kaže, voziti dok god ga zdravlje služi, jer u pokretu pronalazi svoju sreću.
„Posao koji radiš treba voleti, jer ako ga ne voliš, on postaje robija. Ljudi često traže sreću u velikim stvarima, a ona je u malim. Za mene je sreća bicikl, ljudi i priroda.“
Nikolić Dragan Kale nije samo poštar – on je simbol zajednice, čovek koji donosi radost u svako dvorište i koji pokazuje kako ljubav prema onome što radiš može učiniti život lepšim i ispunjenijim.