Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su juče sastav nove Evropske komisije (EK), na čijem će čelu ostati Ursula fon der Lajen. Nova evropska administracija stupa na dužnost 1. decembra i za nju je glasalo 370 poslanika, dok su 282 bila protiv, a 36 je bilo uzdržano. Za Srbiju su svakako najvažnije figure Estonka Kaja Kalas, koja je izabrana za visokog predstavnika za spoljnu politiku, i Slovenka Marta Kos, koja je nova komesarka za proširenje.
Politički uslovi
Predstavljajući nove komesare i njihov program, predsednica EK je poručila da će se EU postarati da budućnost Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije bude u Evropi i najavila da će nastaviti da podržava te zemlje na svakom koraku u njihovom procesu zasnovanom na zaslugama dok ne budu spremne da se pridruže Uniji.
Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže za Kurir da bi politika proširenja EU, i prema ranijim izjavama, trebalo da bude u vrhu prioriteta, ali da će odnose Beograda i Brisela bojiti geopolitika i politički uslovi.
"Videćemo tek u kojoj meri će u vođenju politike proširenja biti obuhvaćen Zapadni Balkan. Geopolitika će biti u prvom planu. Što se Srbije tiče, vidimo da se visoko kotiraju i ovi politički uslovi, vidimo stav u vezi s klasterom 3 da neke države insistiraju na tim političkim uslovima, posebno na onima koji su vezani za rusku priču. U prioritetu nove komisije će biti bezbednost, odnosno odbrana. I dalje dominira tema oko raspleta rata u Ukrajini i to će se sasvim sigurno odraziti i na naš slučaj i na naše dve teme - Kosovo i Metohija i dijalog s Prištinom i sankcije Rusiji. Treba zato očekivati pojačan pritisak i jače insistiranje na političkim uslovima", ocenjuje Milivojević.
Govoreći o novim imenima u EK, on kaže da Kaja Kalas, inače bivša premijerka Estonije, pripada tvrdom jezgru, koji će se i dalje zalagati za nastavak pritisaka na Rusiju i rešavanja ukrajinskog pitanja i serviraće takozvanu istočnu politiku EU.
"Kada je reč o Kosovoj, ne možemo očekivati ništa posebno. Ona nastupa s pozicije da priznaje nezavisnost Kosova. Ali treba imati u vidu da ne odlučuju komesari, već države članice. Oni će svakako držati visoko na agendi aktuelnu politiku koja dominira u EU i koja u prioritetu ima geopolitiku i političke uslove. Ipak, ono što bude konsenzus na nivou država članica, to će biti merodavno", napominje Milivojević.
Front diktira
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ocenjuje za Kurir da nova EK zapravo odražava politiku kontinuiteta EU.
"Promenjena su imena, ali su političke strukture ostale iste. Naravno, svako novo kadrovsko rešenje nosi sa sobom i gradnju nekog odnosa i predrasude koje pojedini ljudi nose sa sobom. Tu mislim pre svega mislim na Kaju Kalas, ali i ne samo na nju. U mnogo čemu će ovaj odnos Srbije i EK biti takođe određen ratom na istoku Evrope, jer je to trenutno najveći geopolitički izazov. Tako će Kaja Kalas svakako imati manje razumevanja za naš stav od Đuzepa Borelja. Ali ne može ni Kaja Kalas sama da definiše spoljnu politiku EU, ona je samo sprovodi. Očekujem da se nastave pritisci na nas, ali će i oni u velikoj meri zavisiti od situacije na frontu. Ako situacija bude lošija po zemlje političkog Zapada, tako će pritisci na našu zemlju rasti. Tako bi bilo i da nije bilo promena u EK", objašnjava Graovac.
On kaže da je skeptičan prema najavama odlučnije i konkretnije politike proširenja EU.
"Pitanje proširenja je zaustavljeno zahvaljujući opredeljenost Unije da prvo rešava svoje unutrašnje probleme, a to je kako će ona funkcionisati. Pitanje odlučivanja postalo je ključni problem EU, jer zemlje pojedinačno mogu da zaustave proces odlučivanja svojim pravom veta. Ne vidimo nameru da će ova komisija uspeti da reši to pitanje, te logika kaže da nema značajnijih proširenja. Međutim, u Evropi je rat, a rat je nešto što može izazvati nenadane promene. Iz bezbednosnih razloga može se pokazati da EK ima mnogo više razumevanja za proširenje EU. Dinamika rata na istoku Evrope je nešto što i te kako utiče da se to pitanje preispituje i moglo bi da utiče da se ono digne visoko na lestvici prioriteta", smatra Graovac.
Izvršni potpredsednici:
- Tereza Ribera, potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentsku tranziciju
- Hena Virkunen, potpredsednica za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju
- Stefan Sežurne, potpredsednik za prosperitet i industrijsku strategiju
- Kaja Kalas, visoka predstavnica za spoljnu politiku i potpredsednica Komisije
- Roksana Minzatu, potpredsednica za ljude, veštine i pripremljenost
- Rafaele Fito, potpredsednik za koheziju i reformi
Evrokomesari:
- Maroš Šefčovič - za trgovinu i ekonomsku sigurnost
- Valdis Dombrovskis - za ekonomiju i produktivnost, i za implementaciju i pojednostavljenje
- Dubravka Šuica - za Mediteran
- Oliver Varhelji - za zdravlje i za dobrobit životinja
- Vopke Hekstra - za klimu, neto nultu (emisiju) i čisti rast
- Andrijus Kubilijus - za odbranu i svemir
- Marta Kos - za proširenje
- Jozef Sikela - za međunarodna partnerstva
- Kostas Kadis - za ribarstvo i okeane
- Marija Luis Albukerke - za finansijske usluge i štedno-investicionu uniju
- Hađa Labib - za pripravnost i upravljanje krizama
- Magnus Bruner - za unutrašnje poslove i migracije
- Džesika Rosval - za životnu sredinu, otpornost u sektoru vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju
- Pjotr Serafin - za budžet, borbu protiv prevara i javnu administraciju
- Dan Jergensen - za energetiku i stanovanje
- Ekatarina Zaharijeva - za istraživanja i inovacije
- Majkl Mekgrat - za demokratiju, pravdu i vladavinu prava
- Apostolos Cicikostas - za održivi transport i turizam
- Kristof Hansen - za poljoprivredu i hranu
- Glen Mikalef - za međugeneracijsku pravednost, kulturu, mlade i sport
Kurir.rs
EVROPSKI PARLAMENT