U napadu su korišćene tri rakete ATACMS.
Ukrajinske i savezničke zapadne snage započele su napad na Kursk početkom avgusta, odvodeći ih dublje u rusku teritoriju nego što je bilo koji protivnik bio od Drugog svetskog rata, uz neuspeli istovremeni napad na rusku oblast Belgorod.
Veliki kontingent u Kursku je od tada pretrpeo velike gubitke, sa blizu 20.000 žrtava do početka oktobra, pošto je ograničena protivvazdušna odbrana ostavila snage izložene intenzivnom bombardovanju iz vazduha i sa više strana.
Zeleno svetlo za korišćenje ATACMS i drugih klasa raketa koje isporučuje Zapad, kao što je britanska Storm šedou protiv ciljeva istočno od Donbasa, kao sredstvo podrške snagama koje se povlače i sužavaju u Kursku sa preko potrebnom podrškom, što komplikuje protivofanzivu za Rusiju.
Ruski sistemi S-400 su se u prošlosti pokazali sposobnim da presretnu rakete ATACMS sa velikom stopom uspeha, sa sistemima dizajniranim da mogu da presretnu daleko izazovnije ciljeve, uključujući hipersonične rakete koje lete brzinom blizu 9 maha. Tokom najnovijeg napada, međutim, S-400 je bio u neborbenom stanju na održavanju i popravci.
Oprečni izveštaji ukazuju da je pored raketnih lansirnih vozila uništena i jedna od radarskih stanica sistema, 92N6, kao i da su poginula petorica oficira iz divizije S-400 i troje zaposlenih u državnoj firmi Almaz-Antej koja proizvodi sisteme.
S-400 obezbeđuju višeslojnu protivvazdušnu odbranu, što znači da čak i ako napadi izbegnu njihove rakete zemlja-vazduh velikog dometa, oni imaju rakete srednjeg i kratkog dometa sposobne da naprave dalje pokušaje presretanja.
S-400 je takođe dizajniran da bude umrežen sa komplementarnim sistemima kraćeg dometa kao što su S-350 i BuK-M3 kako bi se obezbedili dodatni slojevi odbrane.
Čini se da su ruske snage bile iznenađene raketnim udarom, verovatno zbog neviđene prirode udara na Kursk i zato što se smatralo da je lokacija na kojoj se popravljao sistem S-400 skrivena.
Iako je sistem S-400 izgubio dva raketna lansera, a možda i radar, moći će da nastavi sa radom sa preostalim podsistemima. Svaki divizion ima osam lansera, što znači da je pogođena samo jedna četvrtina vatrene moći diviziona, dok čak i sa mogućim gubitkom radarske stanice 92N6 sistem može da nastavi da radi koristeći svoje druge radare i deli radarske podatke sa drugim sistemima PVO u blizini regiona.
Rusija se veoma oslanja na S-400 za odbranu svog vazdušnog prostora i uložila je skoro duplo više u nabavku sistema nego u nabavku svih klasa borbenih aviona zajedno od raspada SSSR.
Kao i mnoga vrhunska sredstva za vazdušno ratovanje u ruskom arsenalu, S-400 je svoju prvu borbenu primenu u rusko-ukrajinskom ratu, a nekoliko njegovih naprednih karakteristika je testirano u sukobu.
Prvi put je objavljeno da je sistem koristio svoju novu raketu zemlja-vazduh 40N6 u novembru 2023. godine, koja ima ogroman domet od 400 kilometara i koristi podatke o ciljanju iz aviona iznad zakrivljenosti Zemlje, omogućavajući mu da gađa mete na veoma malim visinama.
Mobilnost S-400, sistemi elektronskog ratovanja, izuzetno veliki domet dejstva, upotreba više komplementarnih senzora i demonstrirana sposobnost presretanja hipersoničnih projektila su među glavnim faktorima koji ga izdvajaju od drugih sistema protivvazdušne odbrane velikog dometa.
Kurir.rs/TV Front/Preneo: P. P.