Motajući po glavi, priznajem da je to gotovo nemoguća misija, jer onakve gluposti ni najgore pubertetlije kojima rade hormoni trista na sat ne bi učinili. Doći na sednicu najvišeg zakonodavnog tela, i to sednicu na kojoj se raspravlja bukvalno o poverenju Vladi, jer su sednice o budžetu zapravo sednice o poverenju Vladi, a ne potruditi se ni pet minuta normalan da budeš i nešto racionalno da kažeš, zaista se mora sve to okarakterisati apsolutnim političkim autogolom. Doći samo sa ciljem da se potučeš, odnosno da izazoveš tuču, redak je primer političkog autogola posle kog bi svi scenaristi takve sumanute ideje podneli ostavke. No, očito kod tih ljudi nema stida i oni idu dalje s kopanjem davno iskopanog dna. Sada pokreću temu o mogućem građanskom ratu, jer im je neophodan takav rečnik kako bi negde na zapadu stvorili sliku kako je u Srbiji haos i da je sve pred pucanjem. No, jedino što puca je pucanje lakta narodu za njihove svinjarije. Dodatno, narodu je gotovo prekipelo i ima neodoljivu želju da im tokom svake od ludačkih blokada porazbija noseve i samo pravim čudom se to još uvek ne događa.
Tu dolazimo do ključnog razloga za ovaj tekst, odnosno razlike samo u jednom slovu. Koncepcija opozicije je da se medijski napravi ambijent da je u Srbiji gotovo započeo građanski rat. Koncepcija vlasti je da se afirmiše rad. Ove prvo zaista samo takav scenario može da dovede na vlast, jer na izborima nemaju šta da traže. Ovi drugi pak na vlasti zaista i mogu da se održe samo kroz rezultate i rad. Prvima je veliki problem što ih narod neće, no oni što su uz njih su žestoko radikalizovani do tačke da bi i terorističke akte preduzeli samo da se dokopaju cilja. Ovi drugi imaju veliku narodnu podršku, ali taj isti narod sve više je besan, jer se manjini toliko daje prostora i mogućnosti da teroriše većinu, a da zbog toga ne snosi niko nikakvu odgovornost. Zato oni koji hoće rad polako dolaze u fazu da će da se samoorganizuju, a to je baš ono što ovi što priželjkuju rat jedva čekaju. Zato se mora biti mudar i da se najgori scenario izbegne. Kod ovih što zagovaraju tezu o građanskom ratu u Srbiji vreme je najveći neprijatelj. Ono curi i momentom konačnog završetka tranzicije vlasti u SAD, oni ostaju bez novca za nevladin sektor, gase se fondovi, donacije... Gase se oni kao opcija i njihov smisao postojanja.
Otuda, cilj je valjda svuda na svetu, od mikronivoa, do onog globalnog, na svakom mestu izazvati političke požare, jer bi to onemogućilo Trampa i novu američku administraciju da učine nešto korisno za čovečanstvo. Zato ćemo sve do kraja januara imati u raznim fazama divljanje ovih naših opozicionih nesrećnika. Sve do tada imaćemo apsolutni pakao koji valja preživeti, a preživljavanje tih udara neminovno će dovesti do uvećanja rad i novih investicija. Tada će ovi što zagovaraju tezu o građanskom ratu biti samo ružna prošlost koje će se i oni sami za koju godinu sećati samo po ružnom što su činili.